8-мавзу. Статистик ва корреляцион боғланиш. Регрессия тенгламаси таянч сўз ва иборалар


-таъриф. Бош тўпламнинг бирор бир группасига тегишли белгиларнинг арифметик ўртачаси группа ўртачаси



Download 432,45 Kb.
bet7/8
Sana11.03.2022
Hajmi432,45 Kb.
#491113
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
statistik va korrelyatsion boglanishl2---

1-таъриф. Бош тўпламнинг бирор бир группасига тегишли
белгиларнинг арифметик ўртачаси группа ўртачаси деб аталади.
Группа ўртачасини баъзи ҳолларда шартли ўртача деб ҳам юритиш мумкин. Юқорида фойдаланилган шартли ўртача тушунчасида бу ҳолат юз берган.
Группа ўртачаси ва группалар ҳажми маълум бўлса умумий тўплам ўртачасини (бош тўплам ўртачаси) топиш мумкин.
7-мисол. Қуйидаги жадвал асосида икки группадан ташкил топган тўплам ўртачаси топилсин:

Группа

Бир

инчи




Иккинчи

Белгининг қийматлари

1

6

1




5

Частота

10

15

20




30

x1   4 , x2   3,4 .
Группа ўртачалари бўйича умумий ўртачани топамиз:

x   3,6.
2-таъриф. Группага тегишли белгиларнинг группа ўртачасига
нисбатан дисперсияси группа дисперсияси деб аталади:
2

n x xi i j
D Xгр ( j ), N j

бу йерда ni xi қийматнинг частотаси; j группа номери; xj j группанинг
группа ўртачаси; N j ni j группа ҳажми.
i
8-мисол. Икки группадан ташкил топган тўпламнинг группа

D Xгр( 1) 10 (1  4)2 15 (6 4)2 6,
25
D Xгр( 2) 20 (1 3,4)2 30 (5 3,4)2 115,276,8 3,84 .
50 50
3-таъриф. Группа дисперсияларининг группалар ҳажми бўйича
олинган арифметик ўртачаси группалар ички дисперсияси деб аталади:

Dгр N D Xj гр ( j ), n
бу йерда, N j j группа ҳажми; nN j умумий тўплам ҳажми.
j
Масалан, 2-мисолда группалар ички дисперсиясини топсак:

Dгр   4,56 .
4-таъриф. Группа ўртачаларининг умумий тўплам ўртачасига (бош тўплам ўртачаси) нисбатан дисперсияси группалараро дисперсия деб аталади:

D xгр j   N xj n j x2 ,

бу йерда xj j группанинг группа ўртачаси; N j j группа ҳажми;

xT умумий ўртача; nN j умумий тўплам ҳажми.
j
Масалан, 1-мисолда группалараро дисперсияни топсак:

гр j   75  75  .




Энди бу тушунчалардан фойдаланиб танланма корреляцион тушунчасини аниқлаймиз.
5-таъриф. Y нинг X га танланма корреляцион нисбати деб,

нисбат

yx
yx

(8)

25 (4 3,6)2 50 (3,4 3,6)2 4 2
D x 0,08
y
нисбат билан аниқланувчи катталикка айтилади.
Бу йерда yx  – шартли ёки группалараро ўртача
квадратик четланиш;  – ўртача квадратик четланиш; n
танланма ҳажми; nxX белгининг x қиймати частотаси; nyY белгининг


y қиймати частотаси; yY белгининг умумий ўртачаси; yxY белгининг
X x га мос шартли ўртачаси (x группанинг группа ўртачаси).
X нинг Y га танланма корреляцион нисбати ҳам шу каби аниқланади:
xy
xy
x
9-мисол. Қуйидаги корреляцион жадвал бўйича Y белгининг X
белгига корреляцион нисбати yx ни топинг.

2

y  n y yy     38 15 17,4  2 1225 17,4 2  4,27. n 50
yx – шартли ўртачанинг ўртача квадратик четланишни (ёки группалараро
ўртача квадратик четланиш) топамиз:
n yx x y 10 21 17,4  2 28 15 17,4  2 12 20 17,4  2
yx n 50  2,73.
yx 2,73
Топилганларни (8) формулага қўйсак: yx    0,64.
y 4,27
Танланма корреляцион нисбат учун қуйидаги хоссалар ўринли.yx ва xy катталиклар учун аниқланган хоссалар бир хил бўлганлиги сабабли танланма корреляцион нисбат хоссаларини  катталик учун санаб ўтамиз.
1-хосса. Танланма корреляцион нисбат қуйидаги қўш тенгсизликни қаноатлантиради: 01.
2-хосса. Агар 1 бўлса, белгилар функционал боғланишда, яoни Y f X( ) бўлади.
3-хосса. Танланма корреляцион нисбат танланма корреляция

коеффицентининг абсолют қийматидан кичик эмас:  rТ .

4-хосса. Агар  rТ бўлса, белгилар орасида чизиқли боғланиш бўлади.
5-хосса. Агар 0 бўлса, белгилар корреляцион боғланишда бўлмайди.
Танланма корреляцион нисбатнинг афзаллиги унинг исталган корреляцион боғланиш, шу жумладан, чизиқли боғланиш зичлигининг ҳам ўлчови бўлиб хизмат қилишидадир. Шу билан бирга танланма корреляцион нисбат камчиликка ҳам эга: у боғланиш шакли ҳақида ҳеч қандай маълумот бермайди.
Агар X ва Y белгилар орасидаги корреляцион боғланиш ўрганилаётган

бўлиб, yx f x( ) регрессия графиги эгри чизиқ билан тасвирланадиган бўлса, у ҳолда бу корреляция эгри чизиқли дейилади.
Эгри чизиқли корреляцияда ҳам чизиқли корреляция каби корреляцион боғланиш шакли ва унинг зичлигини аниқлаш билан шуьулланилади. Эгри чизиқли корреляцияда Y нинг X га регрессия функциялари қуйидаги кўринишда бўлиши мумкин:

yx ax2  bx c (иккинчи тартибли параболик корреляция); yx ax3 bx2  cx d (учинчи тартибли параболик корреляция); a yx  (гиперболик корреляция). x
Регрессия функциясининг кўринишини аниқлаш учун Декарт координаталар системасида (x y, ) нуқталарнинг ўрни топилади ва уларнинг жойлашишига қараб регрессия функциясининг тахминий кўриниши ҳақида гипотеза қилинади; ўрганилаётган масаланинг моҳиятидан келиб чиққан ҳолда охирги хулоса қабул қилинади. Белгилар орасидаги корреляцион боғланишни ифодаловчи регрессия функцияларининг номаълум параметрларни аниқлаш ёки статистик баҳолаш масалалари ҳам муҳим ҳисобланади. Регрессия функциясининг номаълум параметрлари ҳам энг кичик квадратлар усули ёрдамида топилади. Эгри чизиқли корреляция зичлигини баҳолашда танланма корреляцион нисбатдан фойдаланамиз.
Эгри чизиқли корреляциянинг содда ҳолларидан бири иккинчи тартибли параболик корреляция кўринишдаги корреляциянинг номаълум параметрларини танланма маълумотлари ёрдамида топамиз. Аниқлик учун Y нинг X га регрессия танланма тенгламасини қараймиз. Бунда регрессия танланма тенгламаси

yx ax2  bx c
кўринишда бўлиб, a b c, , номаълум параметрларни танланма маълумотлари
бўйича топиш керак бўлади. Номаълум коеффицентларни
i  yi (axi2 bxi c) четланишлар квадратларининг йиғиндиси энг кичик бўладиган қилиб, танлаймиз. Шу мақсадда, қуйидаги функцияни киритамиз:
n
F a b c( , , ) i2 . Бу функцияни экцтремумга текшириб ва тегишли
i1
алмаштиришлардан сўнг қуйидаги системани ҳосил қиламиз.

a n xn xi i4 b n xn xi i3 c n xn xi i2  n n x yxi i2 xi ,
i1 i1 i1 i1

a n xn xi i3 b n xn xi i2 c n x n xi i n n x yxi i xi , (9)
i1 i1 i1 i1

a n xn xi i2 b n x cnn xi i   n n yxi xi .
i1 i1 i1
Кузатиш натижалари (x yi , i ) жуфтликлардан фойдаланиб (9) тенгламалар системасидан a b c, , номаълум параметрлар топилади.


Download 432,45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish