7-мавзу. Қурилиш материалларини саралаш учун технологик ускуналар. Р е ж а



Download 24,37 Kb.
bet4/5
Sana06.04.2022
Hajmi24,37 Kb.
#532269
1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5359842653938651618

Гидроциклонлар. Гидроциклонлар марказдан қочма кучлар таъсиридаги ўлчамлари 10 дан 500 мкм гача бўлган қумларни ва ҳар хил кукунларни саралаш учун қўлланилади. Гидроциклонлар қурилмаси бўйича жуда содда, ишлатишга қулай ва унча қиммат эмас.
Гидроциклон қуйидагилардан таркиб топган: метал қобиқдан (кўпроқ чугундан), юқори қисми цилиндрик кўринишга эга, пастки қисми эса конуссимон. Гидроциклонни ички юзаси резина билан қопланган. Циклонни цилиндрик қисмида қуйқаларни узатувчи ва майда фракцияларни чиқарувчи патрубкалар бор. Пастдаги конуссимон қисмида юк туширувчи қурилма жойлашган.
Қуйқа циклонга патрубок орқали қобиқга тангенциаль ҳолда давления (босим) остида насос билан берилади. Бунинг натижасида қуйқа айланма ҳаракатга келади. Маркази қочма кучлар таъсирида йирик заррачалар қобиқни деворларига улоқтирилади ва спирал йўналиши бўйича юк туширувчи қурилмага ҳаракатланади, сўнг тегирмонга қайта кукунлашга кетади. Майда заррачалар ички спирал оқими бўйлаб патрубкага ҳаракатланади ва улар кукун ҳавзасига ёки ажратгичга туширилади.
Гидроциклонлар 75 дан 1000 мм гача диаметрда чиқарилади, иш унумдорлиги эса 0,0013 дан 0,17 м3/с гача. Гидроциклонни иш унумдорлиги (м3/с) қуйидаги тенглик орқали аниқланади.
Dd1 √Н
Q= ---------------
3600
бу ерда: D – гидроциклон диаметри, м.
d1– озиқлантирилаётган тешикнинг диаметри, м.
Н – гидроциклонга кираётган босим, МПа.


Гидромеханик саралагичлар. Гидромеханик саралагичлар зарраларни ажратувчи таъсир кўрсатиш механизмига эгадир. Саралагичлар тегирмонлар билан бирга кукунлашда очиқ ва ёпиқ циклларда ишлайди. Гидромеханик саралагичлар спиралли, рейкали, идишли ва дражли бўлиши мумкин.
Спиралли саралагичлар қуйидагича тузилган: ярим цилиндрик идишдан, пастки қисмида тиндирувчи бассейн ва спираллар бор. Идишнинг ҳажми қоришма қуйиладиган бурчак қиялигига ва девор баландлигига боғлиқ. Спиралли саралагичларнинг иш унумдорлиги (қум бўйича) қуйидаги эмперик тенглама орқали аниқланади:
Q=7,14 D3 ω

бу ерда: D – спирал диаметри, м


ω – спиралнинг айланиш бурчак тезлиги, рад/с



Download 24,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish