4 мавзу. Материал харажатлари ҳисоби reja Материалларни бошқариш жараёнини тушунишга 2Материалларни ҳисобга олишнинг узлуксиз ва даврий тизимини фарклашга 3Ишлаб чикаришга бериладиган материаллар кийматини баҳолаш



Download 366,35 Kb.
bet5/9
Sana18.02.2022
Hajmi366,35 Kb.
#456021
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
4-5-Термодинамиканинг 2-қонуни

Агар тошлар жуда ҳам (чексиз) кичик бўлса, поғоналар хам кичрайиб, мувозанат чизиғига яқинлашади, бажарилган ишлар фарқи хам камайиб боради. Шундай қилиб жараённи қайтар жараёнга айлантириш мумкин. Жараённи қанча кўп босқичда олиб борилса шунча қайтар жараёнга яқинлашади. Агар жараён эгри чизиқ бўйлаб борса тўла қайтар бўлади.

  • Агар тошлар жуда ҳам (чексиз) кичик бўлса, поғоналар хам кичрайиб, мувозанат чизиғига яқинлашади, бажарилган ишлар фарқи хам камайиб боради. Шундай қилиб жараённи қайтар жараёнга айлантириш мумкин. Жараённи қанча кўп босқичда олиб борилса шунча қайтар жараёнга яқинлашади. Агар жараён эгри чизиқ бўйлаб борса тўла қайтар бўлади.
  • Юқоридагиларни жамлаб шуни айтиш мумкин: жараён қайтар бўлиши учун:
  • а) жараён бир йўлдан бориб шу йўлдан қайтиши;
  • б) жараённинг хамма босқичи қайтар бўлиши;
  • в) системанинг хамма босқичларидаги холати мувозанат холатидан чексиз кичик фарқ қилиши;
  • д) қарама-қарши кучларнинг фарқи жуда кичик бўлиши керак.

Жараёнларни ўз-ўзидан бориш шартлари

  • Жараёнларни ўз-ўзидан бориш шартлари
  • Термодинамик нуқтани назардан жараёнларни ўз-ўзидан бориш бормаслигини, йўналишини ва мувозанат шартларини икки усулда аниқлаш мумкин.
  • Биринчи усул – (факторлар) омиллар усулидир. Мисол тариқасида бир неча ўз-ўзидан борувчи жараёнларни эсласак:
  • 1.Сатхи икки хил юзаликдаги суюқлик сатхи пастроқ
  • юзаликка оқади.
  • 2.Икки хил босимдаги газлар бўлган идишлар бирлаштирилса газ босими кўпидан босими камига ўтади.
  • 3.Аккумулятор ёки бирор гальваник элемент электродлари тўташтирилса электр токи потенциали кўпидан потенциали камига ўтади.
  • 4.Температуралар фарки булган икки жисм бир-бирига тегизилса иссиқлик иссиқ жисмдан совуқ жисмга ўтади.
  • Бу мисоллардаги сатхлар фарқи h, босим P, электр потенциал  ва температура Т лар интенсив (факторлар) омиллардир.

Интенсив омиллар усули бўйича а) жараёнлар ўз-ўзидан бориш учун интенсив омиллар фарқи мавжуд бўлиши керак; б) жараёнлар шу интенсив омиллар тенглашуви йўналишида боради ва нихоят в) интенсив омиллар тенглашганда жараён тўхтайди яъни шу тенглик мувозанат шарти бўлиб хисобланади.

  • Интенсив омиллар усули бўйича а) жараёнлар ўз-ўзидан бориш учун интенсив омиллар фарқи мавжуд бўлиши керак; б) жараёнлар шу интенсив омиллар тенглашуви йўналишида боради ва нихоят в) интенсив омиллар тенглашганда жараён тўхтайди яъни шу тенглик мувозанат шарти бўлиб хисобланади.
  • Буни юқоридаги мисолларда тасдиқлаш мумкин.
  • Бу анча оддий усул, лекин бу усулни ҳамма системаларга қўллаб бўлмайди. Шунинг учун бу усулга нисбатан қўлланилиш кўлами кенгроқ бўлган иккинчи усул қўлланилади. Бу усулга биноан шундай бир мезон термодинамик функциялар мавжудки уларни қиймати, ўзгаришга қараб юқоридаги саволларга жавоб топиш мумкин. Бу функциялардан бири – энтропия деб аталади. Бу функцияни мохиятини тушиниш учун термодинамиканинг II қонуни, тушунчалари билан танишиб чиқамиз.

Download 366,35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish