26 -лаборатория иши квадратлар усули билан юзаларни нивелирлаш. Юзаларни нивелирлаш журналини ишлаш



Download 182,5 Kb.
bet2/2
Sana20.06.2022
Hajmi182,5 Kb.
#682648
1   2
Bog'liq
26-lab ishi

3. Бетма-бет текшириш нивелирлаш журналининг бир бетидаги нисбий баландликларни текшириш мақсадида бажарилади. Бунинг учун ҳар бир бетда орқа (Σа), олдинги (Σв) саноқлар , мусбат ва манфий нисбий баландликлар (Σ-ҳ, Σ+ҳ ), ўртача мусбат (Σ+ҳўрт) ва манфий (Σ-ҳўрт) нисбий баландликлар йиғиндиси олинади. Ҳамда тегишли устуннинг пастига езилади. Сўнг шу йиғиндиларни қуйидаги бетма-бет текшириш формуласига қўйилади:
= = Σ+hўрт + Σ-hўрт.=

Агар шу тенглик тўғри чиқса, демак, ҳар бир бетда нисбий баландликлар ва ўртача нисбий баландликлар тўғри.




Нивелирлаш йўли нисбий баландликларини тенглаш
Бетлардаги нисбий баландликларни текширишдан кейин уларни тенглашга киришилади. Бунинг учун нисбий баландликларни боғланмаслик хатоси fh ҳисобланади. Бунинг учун нивелирлаш йўли бўйича ўртача нисбий баландликларни умумий йиғиндиси ҳисобланади:
= + +….+

Нивелирлаш йўли ёпиқ бўлгани учун :


=0
Нивелирлаш йўлининг амалий хатоси қуйдаги формула билан ҳисобланади:
fh амал = -
Ўртача нисбий баландликларнинг назарий йиғиндиси 0 га тенг бўлгани учун:
fh амал =
Нивелирлаш йўлини йўл қўярли хатоси fh й.қ


fh й.қ.≤ ± 10 , мм


n- станциялар сони.
Нивелирлаш йўлининг амалий хатоси, йўл қўярли хато билан солиштирилади:
Агар fh fh.й.қ бўлса, топилган fh ни тескари ишора билан бир хил қийматда нисбий баландликларга тузатма δh тариқасида тарқатилади.
Δh = - (fh / n).
Боғловчи нуқталар баландлик белгилари (Нn), нисбий баландликларга тузатма (δh) ларни қўшиб туриб қуйидаги формула бўйича ҳисобланади:

Hn= Hn-1 + hn-1 + δh .


Топилган баландлик белгилари (H) нивелирлаш журналининг 11 – устунига ҳар бир боғловчи нуқтанинг қаторига ёзилади.
Оралиқ нуқталарнинг баландлик белгиси асбоб горизонти (Нi) орқали ҳисобланади. Асбоб горизонтини ҳисоблаш формуласи:
Нi =

Оралиқ нуқтанинг баландлик белгисини ҳисоблаш формуласи:


Норалиқ = Нi – c.

Бу ерда с- оралиқ нуқтадаги рейкадан олинган саноқ.


Масалан:
3-станциядаги оралиқ нуқта (+40)нинг баландлик белгиси қуйидагича ҳисобланади:

Нi =


НПК1+40 = Нi – c = 98,968м.–1954мм.=97,014м.
27.1-жадвал

Стансия №

Қаратиш нуқта №

Рейкадан олинган саноқлар,мм

Нисбий баландликлар
h, мм

Ўртача нисбий баланд-ликлар
h урт, мм

Асбоб гори-зонти
H i , м

Мутлоқбаланд-ликлар
H, м

орқа

олди

ора –лиқ

+

-

+

-

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11




Pn 15

2250






















118,617







2164




























1A







1689
















119,092




2A







1404
















119,377




3A







1077
















119,704




1B







1394







+3







119,387

I

2B







1027

1379




1380




120,781

119,754




3B







699

1381













120,112




4B







593
















120,188




3C







235
















120,546




4C







870
















119,911





































4A




871



















120,000










783























































∑=4414 ∑=1654 ∑=2760 ∑=0 ∑=1380 ∑=0
Журналнинг охирида 15-репернинг баландлик белгиси келиб чиқиши керак.
Download 182,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish