220 Мустакил таълим (соат) 260 Жами юклама (соат) 480 2


-мавзу: Миллий маъиавиятимизнииг архаик ва илк зардуштийлик



Download 0,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/21
Sana25.02.2022
Hajmi0,79 Mb.
#302920
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
2.05-Маънавиятшунослик 1 курс

21-мавзу: Миллий маъиавиятимизнииг архаик ва илк зардуштийлик
даври (Энг кадимги даврдан - милодий IIV' асргача)
Энг кадимги (архаик) давр маънавияти, унинг узига хослиги. Бу 
боскич маънавияти хакида тасаввурларимизнинг унчалик чукур ва яхлит 
эмаслиги.Умумтурк асотирлари.
Илк зардуштийлик. “Авесто”нинг энг кадимги кисми “Хата”лар 
асотирлари. Зардуштийликнинг асл ватани хакидаги масала тугрисида 
хилма-хил фикрларнинг мавжудлиги. “Авесто”га кайта тартиб берилиши. 
“Авесто” мундарижаси.
Маънавиятимиз илк боскичи охирларидаги тадрижи. Зардуштийлик 
негизида вужудга келган Марказий Осиё тамадцуни.
22-мавзу: Исломгача булган диний-мафкуравий плюрализм боскичи
(Милодгача IV аср бошларидан - милодий УШасргача)
Исломгача булган диний-мафкуравий плюрализм боскичининг 
Искандар Зулкарнайн истильосидан араблар истильосига кадар (милодий 
VIII аср боши), тахминан минг йилдан сал купрок давом этганлиги.
Искандарнинг маданиятлар ривожига кушган 
хиссаси. Мазкур 
боскичда Марказий Осиёда жуда ранг- баранг маданият, бой шахарлар, 
юксак маънавиятнинг ривожланганлиги.
Бизнинг мннтакамиз будцавийликнинг энг илгор ва эстетиклашган 
шаклларидан бирининг маркази булганлиги. Монийликнинг узига Турон 
тупрогида нисбатан кенгрок ижтимоий таянч топганлиги. 
Турли 
динларга, этник гурухларга мансублик урта осиёликларни узаро тил 
топишига, бир-бирига нисбатан багрикенглик килишга ундаганлиги. 
Марказий Осиё - Шарк ва Еарб маънавиятини пайвандлаган минтака.
23-мавзу: Ислом тамаддунинииг Урта Осиёда таркалиши ва гуллаб-
яшнаши (VIII-XIII аср бошлари)
Мовароуннахрда ислом узил-кесил VIII аср бошида карор 
топганлиги. Ислом тамаддунинииг равнак топишига аждодларимизнинг 
кушган муносиб хиссалари.
Имом ал-Бухорий туплаган хадисларнинг “Ал-Жомеь ас-сахих” ёки 
“Сахихи 
Бухорий” 
деб 
аталиши, 
ушбу 
хадисларнинг 
дунё 
мусулмонларининг 90 фоизи учун Куръондан кейинги энг муьтабар ва 
асосий манба хисобланиши. Ал-Бухорий, Ат-Термизий, Ан-Насоий 
хадислари тупламлари.
Калом илми. Унинг диний-назарий масапаларни аклга, мантикка 
асосланиб тахлил килиши.Калом илмини ривожлантиришга муносиб 
хисса кушган аждодларимиз: Абу Мансур ал-Мотуридий ас-Самаркандий 
ва унинг издошлари: Абул Муъин Насафий, Нажмидцин ан Насафий 
таълимотлари. Фикх (ислом хукуки) илми. Уни ривожлантиришга катта 
хизмат килган аждодларимиз. Тасаввуф. Унда аждодларимизнинг дахо 
заковати намоён булиши.
_____ Марказий Осиёда дунёвий илм-фан юксалиши. Мухаммад ал-


Хоразмий, Ахмад ал-Фаргоний, Абу Наср Форобий, Абу Райхон Беруний, I 
Абу Али ибн Сино, ар-Розий, Ибн Ирок, Чагминий, Исмоил Журжоний, 
Махмуд аз-Замахшарий, Махмуд Кошгарий, Наршахий, Байхакий, 
Насафий, Азизиддин Насафий, Абу Мансур ас-Саолибий, Рашидуддин 
Ватвот 
каби мутафаккирларнинг дунёвий илм-фаннинг ривожидаги 
урни.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish