1-мавзу. Кириш. Озиқ – овқат хавфсизлиги муаммосини асосий йўналишлари Мавзу режаси


Ички ва мембранали овқат хазм бўлиши ўзаро боғланган бўлиб, озиқавий моддалар гидролизга учрайди ва ингичка ичакни деворлари орқали қон ва лимфага келиб тушади



Download 111,47 Kb.
bet6/37
Sana25.02.2022
Hajmi111,47 Kb.
#283243
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
2 5400132311918317963

Ички ва мембранали овқат хазм бўлиши ўзаро боғланган бўлиб, озиқавий моддалар гидролизга учрайди ва ингичка ичакни деворлари орқали қон ва лимфага келиб тушади.
Овқат қолдиқлари овқат хазм қилиш шарбатлари билан аралашиб (химус) ингичка ичакдан йўғон ичакга келиб тушади. Бир сутка давомида ингичка ичакдан йўғон ичакга тахминан 400 г химус ўтади. Йўғон ичакни асосий вазифаси сувни сўриб олиш ҳисобланади. Озиқавий моддаларни сўрилиши унчалик кўп эмас.
Овқат хазм бўлиш жараёнининг муҳим хусусияти йўғон ичакда овқат қолдиқлари билан озиқланадиган жуда кўп сапрофит бактерияларни мавжуд бўлишидир. Улар ўртасида 90 % анаэроб микроблар, 10 % сут кислотали ва спорали бактериялар, ичак таёқчаси, стрептококклар ва бошқалар, ҳаёт фаолияти давомида захарли моддалар ажратадиган кўп чиритувчи микроорганизмлар фарқланади.
Йўғон ичакда мавжуд бўлган бу микроорганизмлар нафақат организмнинг симбионтлари ҳисобланади. Улар хазм бўлмаган овқат қолдиқлари ва овқат хазм қилувчи шарбат компонентларини парчаланишига кўмаклашади. Бактерия ферментлари клетчаткани парчалайди. Уларни таъсирида 40 % гача целлюлоза парчаланади. Йўғон ичак микроорганизмлари В гурухидаги витаминларни ва К витаминини синтезида иштирок этади, касаллик туғдирувчи микроорганизмларга нисбатан тўхтатувчи таъсир кўрсатади, ишончли иммунологик тўсиқ яратади, гормонал таъсирли биологик фаол моддаларни ажратади. Одам организми ва ичак бактериялари яхлит тизим сифатида ишлайдилар. Йўғон ичак микрофлораси таркибини бузилиши касалликларга олиб келади. Йўғон ичакда ахлат массаларини шаклланиши содир бўлади, улар тўғри ичак ва орқа хожат йўли орқали ташқарига чиқарилади.
Шундай қилиб, овқат хазм қилиш жараёни бир қатор органлар, овқат хазм қилиш безлари, ферментлар, гормонлар, микроорганизмлар ва асаб тизимини аниқ уйғунлашган фаолиятини қамрайдиган мураккаб тизимни ишидир. Овқат кимёвий таркибини ўзгариши овқат хазм қилишни бузилишига ва бир қатор касалликларни пайдо бўлишига олиб келади.


2. Халқларни маданий анъаналари ва овқатланш турлари



Download 111,47 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish