1-маъруза мавзу: Эгилишдаги зурикиш кучлари



Download 185 Kb.
bet2/2
Sana26.02.2022
Hajmi185 Kb.
#468753
1   2
Bog'liq
2,1

Qy=F1-Rb;
Балканинг колдирилган кисмини ташлаб юборилган кисмига нисбатан силжитувчи куч Qy га кундаланг(кесувчи) куч деб аталади.Кундаланг куч Qy кесимдан бир томонда жойлашган барча ташки кучларнинг балка укига нормал проекциялари йигиндисига тенг:
Qy=
Иккинчи тенглама Rb.x-F1(x-b)-Mz=0
Бундан: Mz=Rb.x-F1(x-b);
Балканинг колдирилган кисмига куйилган жуфтлар моменти Mz га эгувчи момент деб аталади.Эгувчи момент Mz балка кесими огирлик марказига нисбатан кесимнинг бир томонида жойлашган барча ташки кучлар моментлари алгебраик йигиндисига тенг:

Б алканинг чап кисмини ташлаб юбориб, унг кисмини куриб чикканимизда, Qy ва Mz хам кесимда шундай кийматга, лекин йуналишлари хар хил булганлигини курамиз (4-расм, в). Бир кесимда балканинг унг ёки чап кисмида булишидан катъий назар, бир хил кийматли ва ишорали кундаланг куч ва эгувчи момент олиш учун куйидаги ишоралар коидаси кулланилади. Эгувчи момент шу пайтда мусбат хисобланади, агар балканинг кабарик томони пастга караса(5-расм, а) ёки чап кисмидаги момент соат мили буйича булса, унг томонидаги соат мили тескари булса, аксинча ёки кабарик томони юкорига караса(5-расм, б) эгувчи момент манфий хисобланади.
Агар балканинг чап кисми унг кисмига нисбатан юкорига сурилса ёки балканинг унг кисми чап кисмига нисбатан пастга сурилса, кундаланг куч мусбат, тескари холда манфий хисобланади(6-расм, а,в)
Балка кесимида вужудга келадиган нормал кучланишлар эгувчи моментни, уринма кучланишлар эса кундаланг кучни мувозанатлайди.
Шундай килиб
ва
Балканинг энг катта нормал ва уринма кучланишлар таъсир киладиган хавфли кесимларини топиш учун эгувчи моментлар ва кундаланг кучлар эпюралари курилади.Бу эпюралар балка узунлиги буйича бу ички куч омилларининг узгариш графикларидир.


Назорат саволлари:

Кандай эгилишга кундаланг эгилиш деб аталади?


Балкаларнинг таянчлари схематик равишда кандай курсатилади ва уларнинг канака хиллари булади?
Хар кайси хилдаги таянчларда кандай ва канча реакциялар хосил булади ва улар кандай топилади?
Кесмидаги эгувчи момент, кесувчи куч ва буйлама куч нима ва улар кандай топилади?
Ёйилган куч интенсивлиги деб нимага айтилади?
Download 185 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish