1-Маъруза: Кириш


Қурилиш сифатини бошқариш



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/60
Sana21.02.2022
Hajmi1,35 Mb.
#28368
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   60
Bog'liq
metrologiya standartlashtirish va sifat nazorati.

Қурилиш сифатини бошқариш. Сифатни бошқариш сифатни назорат 
қилишдан, яъни яхши маҳсулотларни ѐмонларидан ажратишдан тубдан фарқ 
қилади. Маҳсулотнинг сифатини назорат қилиш билан ўзгартириб бўлмайди. 
Худди шундай, бракларни ажратиб ташлаган билан маҳсулотнинг сифати ѐки 
ишончлилиги ошиб қолмайди. Сифатни бошқариш маҳсулот ишлаб 
чиқаришнинг барча жараѐнларида амалга оширилади. 
Сифатни бошқаришнинг асосий вазифаси бракка олиб келувчи 
сабабларни аниқлаш, сўнг уларнинг олдини олиш йўли билан сифатлироқ 
маҳсулот ишлаб чиқаришга эришишдир. Маҳсулот сифатини бошқариш 
деганда, уни яратиш, фойдаланиш ѐки истеъмол қилиш жараѐнида амалга 


ошириладиган ва керакли сифат даражасини белгилаш, таъминлаш ва сақлаб 
туришга қаратилган чора тадбирлар тушунилади. 
Керакли сифат даражаси тадқиқот қилиш ва лойиҳалаш жараѐнида, энг 
илғор фан-техника ютуқларини ўрганиб чиқиш натижасида белгиланади. 
Маҳсулот сифати ишлаб чиқариш жараѐнида таъминланади ва фойдаланиш 
ѐки истеъмол қилиш жараѐнида сақлаб турилади. 
Шундай қилиб, ишлаб чиқарилган маҳсулот хоссаларининг мажмуи 
ҳисобланган сифат, илмий тадқиқотлар, конструкторлик ва технологик 
изланишлар натижасида белгиланади, ишлаб чиқариш жараѐнида
таъминланади ва фақат фойдаланиш жараѐнидагина кўзга ташланади ѐки 
билинади. 
Махсулотга бўлган эхтиѐж унинг сифати, миқдори, нархи ва етказиб 
бериш муддатларга боғлиқ. 
Сифатни бошқариш малакавий масаладир ва унда қуйдагилар 
аниқланади: 
а). Нима бажарилиши керақ 
б). Нима учун бажарилиши керақ 
в). Қачон бажарилиши керақ 
г). Қаерда бажарилиши керақ 
д). Ким бажарилиши керақ 
е). Қандай бажарилиши керақ 
ж). Қанча бажарилиши керақ 
Баъзи 
ҳолларда сифатни бошқариш учун ―сабаб –оқибат‖ 
диограммасидан фойдаланилади.
У қуйдаги тартибда тузилади: 
6. Ечиш учун муаммо танланади – тўғри горизонтал йўғон чизиқ; 
7. Муаммога таъсир этувчи мухум омиллар ва уларни таъсир этиш 
шартлари аниқланилади – қия катта стрелкалар; 
8. Мухум омилларга таъсир этувчи шарт шароитлар аниқланилади – 
қия кичик стрелкалар
9. Диограмма таҳлил этилади, омиллар ва шарт – шароитлар 
мухумлигши бўйича ажратилади ва хозирги вақтда таъсир этувчи сабаблар 
коректировкаланади; 
10. Кейинги ишлар режаси тузилади, мухокама қилинади, энг мухум 
омиллар аниқланади (диограммани балиқ склети ѐки Исикавий диограммаси 
деб хам аталади).

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish