1-§. Функция х,осиласининг таърифлари



Download 49,24 Kb.
bet10/13
Sana10.07.2022
Hajmi49,24 Kb.
#769951
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
DOCX Document

и (и = (р(х))
нуктада f'(u) уоси лага эга
б улса , y = f ( ц ( х ) )
м ураккаб функция х нуктада уоси лага эга ва
У' = (У(ф ( * ) ) ) ' = f ' ( “) ■
(6)
булади.
Исбот. х узгарувчига Ах(Ах=#=0)
орттирма берамиз. Унда
ы = ф(х) функция Ли = Лф(х)
орттирмага, y = f ( u) функция эса
уз навбатида A y = Af ( u ) орттирмага эга булади. Функция орттирмаси
формуласидан фойдаланиб топамиз:
Аи = Аф (х) = ф' (х) • Ах + а • Ах,
А / ( и ) =f'(u) - А а + Р-А «,
бунда Ах->-0 да А и хам нолга интилиб,
li m a = 0 , limp = 0
Дх-»-0 Дх-»-0
245
www.Orbita.Uz kutubxonaisА / ( ф ( х ) ) = / ' ( ф ( * ) ) ‘[ ф ' М - Л х + а - A x ] - f P - А ф( х ) =
f' (ф М ) -Ц>'(х) -Ах + / ' ( ф ( х ) } • а - А х - Ь Р - Д ф ( х )
тенгликка келамиз. Бу тенгликнинг хар икки томонини Ах га булиб,
сунг Дх->-0 да лимитга утиб топамиз:
Н т ЛЛ^ ~ 1 = Н т Г / '(Ф (х )) -ф'(х) + /'(Ф(х)) - a + p ^ g > - l=
Дх—О
^ х Дх—oL
J
= / ' ( ф ( х ) ) - ф ' ( х ) + П ф М ) • lim a + lim p - lim
(Ф( х ) ) ф ' ( х ) .
Дх—0 Дх—0 Дх—О
^ х
Демак,
( Д ф (х ) ) ) ' = П ф (*))- ф'(*).
Бу теорелгани исботлайди.
Мисоллар. 1. Ушбу у = е ~ х функциянинг хосиласини хисоб-
ланг. Бу функцияни у — еи, и = — х деб, сунг (6 ) ф ор му лад ан
фойдаланиб топамиз:
у' — (е ~ х) ' = (еи)' ■ и' = е ~ х ■ ( — 1) = — е ~ х.
б улад и. Н а т и ж а д а м у р а к к а б ф ункц ия орттирм аси учун куйидаги
2. Ушбу
ех — е ~ х ех + е ~ х
у = — о— -
у = —
функцияларнинг хосилаларини топинг. Бу функциялар хосилаларини
топишда юкорида келтирилган коидалардан фойдаланамиз
У'
У
= { ^ : 1 ) ' = \ ( еХ- ^ Г = = ^ Г - (е“ У]=
' = ( ^ Т ~ У = \ ( еХ+ е ~ Г = i t ( О ' + ( * " У ]
2
Одатда y = L — функцияни ги п ер б о ли к синус ф ун кц и я дейила­
ди ва уни sh х каби белгиланади:
.
ех — е ~ х
sn X =
----- ------,
у ==— —— функция эса ги п ер б о ли к косинус ф ун кц и я дейилади ва
ch х каби белгиланади:
I „ —X
,
в -4- е
сп х =
2
Демак,
( s h x ) / = c h x , ( c h x ) ' = s h x .
3. Ушбу y = c o s ( e x— х3) функциянинг хосиласини топинг.
246у = cos и , и = ех — х3 деб белгилаб, (6 ) фо рм ула д ан топамиз:
у ' = (cos и)'-и'= — s i n (е* — х3) - ( — Зх2)
4. Ушбу y = sin2(cos x ) + c o s 2(sin х) функциянинг хосиласини
топинг.
Бу функциянинг- хосиласини топишда мураккаб функциянинг
Хосиласи хамда юкорйда келтирилган коидалардан фойдаланамиз:
г/ = 2 sin(cos х) -cos(cos х) ■ ( — sin х) — 2 cos(sin x)sin(sin х) -cos х =
= — sin x -sin (2 cos x) — cos x -s in (2 sin x).
Энди мисол тарикасида
y = [ f ( x ) Y x) ( f ( x ) > 0 )
функциянинг хосиласини топамиз. Бунда f(x) ва g(x) функциялар
f'(x),g'(x) хосилаларга эга. y = [f (x)]gix) ни л о гариф мл аб топамиз: |
In У = £ ( х ) 1п[/(х)].
Энди мураккаб функциянинг хосиласи ва купайтманинг хосиласи фор-
мулаларидан фойдалансак, [ y' = g ' ( x ) \ n [ f ( x ) ] - \ - g ( x ) • - f ' ( x)
У
i\x)
булади. Бундан эса
y ' = y [ g ' ( x ) l n f ( x ) + j l ^ r ( x ) ) = [ f ( x ) f U){ g ' ( x ) \ n f ( x ) + j ^ r -f ' ( x) ]
экани келиб чикади. Демак,
([f (x)]gix)) ' = U ( x ) ] ^ [ g ' ( x ) \ n f ( x ) + j ^ f ' ( x ) ]

Download 49,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish