Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев


Таянч тушунчалар ва иборалар



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

Таянч тушунчалар ва иборалар. 
Коинот, Галактика, эклептика текислиги, орбита, Қуѐш тизими, Меркурий, 
Венера, Ер, Марс, Юпитер, Сатурн, Уран, Нептун, Плутон, табиий 
йўлдошлар, Ой, астероидлар, кометалар, метеорлар ва метеоритлар, 
кратер, хондрит, ядро, кома. 
Назорат саволлари 
Коинотда Галактикалар қандай жойлашган? 
Қуѐш тизимида қандай планеталар мавжуд? 
Эклептика текислиги деганда нимани тушунасиз? 
Астероидларга таъриф беринг? 
Ерда фасллар алмашишига сабаб нима? 
Қайси планеталар табиий йўлдошларга эга? 
Кратер деганда нимани тушунасиз? 
Метеоритлар қандай турларга бўлинади?


35 
3 боб. ЕР ВА УНИНГ ҚОБИҚЛАРИ 
 
3.1. Ернинг умумий тавсифи 
Ернинг пайдо бўлиши, Коинотда муаллақ туриши тўғрисидаги 
оддий афсона билан илмий кузатишларга, инкор қилиб 
бўлмайдиган далилларга асосланган аниқ ҳисоблар ўртасида 
биргина ҳакикат мавжуд. Бу ҳам бўлса, Ернинг доимий ва узлуксиз 
ҳаракатда эканлигидир. 
Ернинг шакли.
Ернинг шакли ҳақидаги дастлабки тасаввурлар 
жуда оддий ва асоссиз бўлган. Бунда одамлар ўзлари яшаб турган 
жойнинг табиий географик шароитидан келиб чиқиб Ер диск 
шаклда, уни турли ҳайвонлар кўтариб туради деб фараз қилишган. 
Океан ва унга туташ денгизлар соҳилида яшовчи одамлар тошбақа, 
унинг устида филлар ясси диск кўринишидаги Ерни кўтариб 
туришини тасаввур этишган. Бошқа мулоҳазаларга кўра Ер диск 
шаклда бўлиб, уни океандаги балиқлар кўтариб туради деган бўлса, 
қурғоқчил ўлкаларда диск шаклдаги Ерни ҳўкиз шохларида 
кўтариб туришни фараз қилишган. 
Ер шаклини эллипсоидга 
якин деб билишнинг сабаби 
шундаки, 
агар 
эллипсоид 
айланасини Ер шаклига устма - 
уст қўйилса, у ҳолда океан 
юзаси баробарлигида олинган 
геоид чизиғига якинлашади. 
Демак, Ер шаклини эллипсоид 
шаклига якин бўлган геоид деб 
қабул 
қилинган 
(17-расм). 
Геоиднинг луғавий маъноси Ер 
ўзига хос шаклга эга демакдир. 
Уни биринчи бўлиб 1873 йилда 
немис физиги Листинг фанга 
киритган. 
Ҳақиқатдан ҳам Ер юзаси ғоят нотекис бўлиб, ўзига хос 
шаклга эга. Унинг энг баланд нуқтаси (Ҳимолай тоғидаги 
Жомолунгума чўққиси, 8848 м) билан энг чуқур ботиқ жой (Тинч 
океанидаги Мариана чўкмаси (11022 м) ўртасидаги фарқ 19870 м 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish