Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев


-расм. Плутоннинг кўриниши



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

13-расм. Плутоннинг кўриниши. 


31 
Плутон Ерга нисбатан 1600 марта кам қуѐш нурини олади. 
Плутон юзасидаги ҳарорат 37 дан 63 К гача ўзгаради.
Плутоннинг учта: Харон, Гидра ва Никта йўлдошлари бор.
Харон 1978 йили кашф этилган бўлиб, Плутоннинг энг йирик 
ва яқин йўлдоши ҳисобланади. Унинг диаметри 1205 км бўлиб, 
Плутон диаметрининг ярмидан кўпроқ, массаларининг нисбати эса 
1:8 (таққослаш учун: Ой ва Ер массаларининг нисбати 1:81).
2.3. Қуѐш тизимининг митти жисмлари 
 
Астероидлар. 
Улар тошсимон қаттиқ жисмлар бўлиб, 
планеталар сингари эллиптик орбиталари бўйлаб ҳаракатланади. 
Аммо бу жисмларнинг ўлчами оддий планеталарнинг ўлчамидан 
жуда кичик, шунинг учун ҳам уларни жажжи планеталар дейилади. 
«Астероид» атамаси (ѐки «юлдузсимон») XVIII асрнинг таниқли 
астрономи Уильям Гершел томонидан бу объектларни телескоп 
ѐрдамида кузатишда тавсифлаш учун киритилган. 
Ҳозиргача маълум бўлган астероидларнинг асосий қисми 
Қуѐшдан 2,2-3,2 астрономик бирлик (а. б.) масофасида Марс ва 
Юпитер орбиталари орасида ҳаракатланади. Ҳозиргача 20 мингдан 
ортиқ астероидлар кашф этилган. 
Бу 
жисмлар 
эгаллаган 
фазонинг 
ҳалқали 
қисми 
Астероидларнинг бош қамбари
дейилади. Ўртача 20 км/с чизиқли 
орбитал тезликда бош қамбарнинг астероидлари Қуѐшдан 
узоқлигига қараб унинг атрофида 3 дан 9 йилгача бир марта 
айланиб чиқади. Орбиталари текисликларининг эклиптика 
текислигига қиялиги 70° гача боради, асосан 5 - 10° оралиғида.
Энг йирик астероид - Цереранинг ўлчами тахминан 1003 км га 
тенг, иккинчи ўринда - Паллада бўлиб, унинг радиуси 500 км га 
яқин, аммо уларнинг кўпчилиги анча кичик. Маълум бўлган 
астероидларнинг энг кичига кўндалангига 1 км.

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish