Хўжахонов исмоилжон мансурович ўзбекларнинг миллий ўзлигиЎзбекларнинг миллий ўзлиги
ozbeklarning milliy ozligi
ёритишга бағишланган бўлиб, миллий ўзликни англаш маса-ласи кенг тадқиқ этилмаган. Хорижий тадқиқотларда замона-вий ўзбек идентиклиги масаласи нисбатан кенгроқ ўрганилган бўлса-да, уларда ўзбек миллий ўзлигининг шаклланишига со-вет ҳокимиятининг бевосита миллий сиёсати ва хусусан, мил-лий-ҳудудий чегараланиш билан боғлиқ жараён сифатида баҳо берилган. Ўзбек миллати шаклланишининг тарихий-маданий асослари эътибордан четда қолган. Ҳозирги ўзбекларнинг миллий ўзлигини тушунишда “ўзбек” атамасининг келиб чиқиши, унинг ижтимоий (гуруҳга хос) аҳа-мият касб этиши ва янгича мазмунга эга бўлиши муҳим ҳисоб ланади. Ўзбек атамаси дастлаб Дашти Қипчоқда яшовчи кўч-манчи турк-мўғул қибалаларининг умумий номи ҳисобланган бўлса, уларнинг Мовароуннаҳр ҳудудига кириб келиши билан ўзбек атамасининг қамрови кенгайиб, ўтроқ туркий аҳолига нисбатан ҳам қўлланила бошлаган. Илгари ўзбек атамаси, асо-сан кўчманчи ўзбек уруғларини англатган бўлса, эндиликда у Мовароуннаҳр ҳудудидаги туркий тилли бутун мусулмон аҳо-лини ҳам англата бошлади. Жадидлар талқинида ҳам ўзбек ибораси ушбу ҳудуддаги туркий мусулмон маданиятининг во-рислари деган мазмунга эга эди ҳамда ўзбек миллатининг мил-лий ўзлиги ҳам шундай мазмунга эга бўлиши керак эди. Марказий Осиёнинг марказий ҳудудларида IX–XII асрларда қадимий ўтроқ маданият ва туркийлик тушунчасига асослан-ган этномаданий бирлик шаклланган бўлиб, ушбу этномада-ний бирликнинг ўзлигини англашида мусулмончилик ғояси ҳам муҳим ўрин тутади. Ушбу этномаданий бирликнинг этник таркиби мунтазам равишда кўчманчи ва ярим кўчманчи турк ва турк-мўғул қабилаларининг ҳисобига бойиб борган ва у ўзбек миллатининг этник асосини ташкил этган ҳамда унинг миллий-маданий хусусиятлари шакллана бошлаган. Айнан шу даврда ўзбекларнинг миллий уйғониши, миллий ўзлигини анг лаши жараёни кечди. Ўзбек халқининг мураккаб этник таркиби ҳамда ХХ аср бош ларига қадар аҳоли онгида умуммиллий ўзликдан кўра тор дои радаги ҳудудий, уруғ-қабилавий ва айрим табақавий ўзликни англаш сақланиб қолган бўлиб, миллий-ҳудудий чегараланиш арафасида ҳам ўзбеклар ягона миллатга уюшмаган эди. Шунга 110 Исмоилжон ХЎЖАХОНОВ қарамай, узоқ асрлар мобайнида минтақада рўй берган этнома-даний жараёнлар ўзбек халқи таркибидаги турли қисмларни бирлаштириб турувчи бир нечта омиллар анча олдинги давр-лардан ҳам мавжуд бўлганлигини кўрсатади – булар туркийлик тушунчаси, диний ўзликни англаш, тил яқинлиги, чорвадор аҳолининг мунтазам ўтроқлашиши кабилардир. Тор доирадаги уруғ-қабилавий, ҳудудий ўзлик ҳолатидан кенгроқ умуммил-лий манфаатлар учун кураш шароитида айнан мана шу каби ғоялар муҳим роль ўйнаган, булар ўзбекларни ягона миллатга уюшишида миллий ғоя сифатида хизмат қилган. Миллий-ҳудудий чегараланишнинг ўтказилиши натижа-сида Марказий Осиё минтақасида миллий асосдаги республи-каларнинг ташкил топиши, уларда марказий бошқарувнинг ўрнатилиши, ягона иқтисодий ва таълим тизимининг вужудга келиши кабилар ўзбекларнинг миллат сифатида узил-кесил шаклланишида муҳим омил бўлди. Коммунистлар ҳокимияти ягона совет миллатини яратиш борасидаги мақсадини амалга ошириш йўлида барча уринишларни амалга оширган бўлса-да, ўзбеклар ўзининг миллий ўзлиги асосларини сақлаб қола олди. Мустақиллик ўзбек миллатининг тараққиётида янги даврни бошлаб берди. Download 1,07 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024 ma'muriyatiga murojaat qiling |
kiriting | ro'yxatdan o'tish Bosh sahifa юртда тантана Боғда битган Бугун юртда Эшитганлар жилманглар Эшитмадим деманглар битган бодомлар Yangiariq tumani qitish marakazi Raqamli texnologiyalar ilishida muhokamadan tasdiqqa tavsiya tavsiya etilgan iqtisodiyot kafedrasi steiermarkischen landesregierung asarlaringizni yuboring o'zingizning asarlaringizni Iltimos faqat faqat o'zingizning steierm rkischen landesregierung fachabteilung rkischen landesregierung hamshira loyihasi loyihasi mavsum faolyatining oqibatlari asosiy adabiyotlar fakulteti ahborot ahborot havfsizligi havfsizligi kafedrasi fanidan bo’yicha fakulteti iqtisodiyot boshqaruv fakulteti chiqarishda boshqaruv ishlab chiqarishda iqtisodiyot fakultet multiservis tarmoqlari fanidan asosiy Uzbek fanidan mavzulari potok asosidagi multiservis 'aliyyil a'ziym billahil 'aliyyil illaa billahil quvvata illaa falah' deganida Kompyuter savodxonligi bo’yicha mustaqil 'alal falah' Hayya 'alal 'alas soloh Hayya 'alas mavsum boyicha yuklab olish |