Хикматлар шодаси



Download 130,05 Kb.
bet2/4
Sana25.02.2022
Hajmi130,05 Kb.
#276161
1   2   3   4
Кишининг хаётини темирга киёсласа булади. Агар уни ишлатсак, ишкаланиб емирилади, ншлатмасак, занглаб емирилади. (Катон)
Мен бутун хаётимни узок давомли таълим-тарбиядан бошка нарса эмас деб хисоблайман. (Гельвеций)
Мсхнат - хаётнинг биринчи шарти, донишмандлик максади, бахт эса - унга бериладиган мукофот. (Шиллер)
Мехнатсиз, умидсиз ва одатсиз, хаётда нима киларимизни билмас эдик. (Буаст)
Мехнатсиз хаёт - ^рирлик, санъатсиз мехнат - жохиллик. (Ж. Рескин)
Мулохазали киши учун хаёт - комедия, таъсирчан киши учун эса - трагедия. (В. Гюго)
Табиат томонидан бизга инъом килинган хаёт киска, лекин яхши яшалган хаёт туррисидаги хотира абадий колади. (М.Н.)
Тасодифий чизикларнн учириб ташлаганингдан кейин хаётнинг накадар гузаллигини курасан. (А. Блок)
Ташвиш тортмай ва улмай кишининг хаёти тулик булмайди. (В. Фрапкл)
Турган гапки, бизнинг хаётимиз зерикарли - акс холда биз кандай килиб булса хам вактни йукотиш учун доим жуда куп микдордаги майда нарсалар ёр- дамига мурожаат килмас эдик. (С. Жонсон)
Умуман, яшамаслик хам мусибат эмас, деб каттик ишонадиган кишига хаёт аччик эмас. (Эпикур)
Факат локайдлик ва ялковлик окибатидангина хаётни ёмон куриш мумкин. (Л.Н. Толстой)
Фикрлаш тарзимизнинг хакикий ойнаси бизнинг хаётимиз хисобланади. (М. Монтень)
Энг киска хаёт - бирор-бир иш билан банд булган кишиларники. (Сенека)
Эсла, ажал ширин бу жон касдидадир,
Умри кунннг хаёт->'лим дастидадир.
Ер устидадир сенинг омонат урнинг,
Мангу макон хамиша ер остидадир. (Пах;лавон Махмуд)
£тган хаётингни уз муаллиминг бил. (Мотуридий)
Кадрига етиш билан хаётни саклаб булмайди. (Ян Чжу)
(В.^ТсГийГ^' МаКСаДСИЗ Фа°ЛИЯТ' фа°ЛИЯТСИЗ хаёт булмайди.
Куркув ва ёлрондан иборат булган хаёт улимдан хам ёмон чунки хар кимга хает кувонч ва дунё неъмятля™....... „ он- ч>нкн хар
(*Авесто»дан) неъматларидан лаззатланнш учун берилади.
Хаёт - агар саломат булсанг - бу мукоЛпт я.-.г. (Г. Матюшов) > У Ф°Т' аыр касал бУ-"санг - бу жазо.

Хаёт боксанг, ана шун
Хаёт
Хаёт берилган
Хаёт
Хаёт (Фёдор i
Хаёт С
Хаёт <
Хаёт С Ах,мад)
Хаёт -
Хаёт
Хаёт
Хаёт
Хаёт
Хаёт
Хаёт
Хаёт
Хаёт
Хаёт ди. (Эм
Хаёт
Хаёт (Эмиль
Хаёт утмиш.
Хаё!
Хаё!
Хаё: ниб туи
Хаё'
Хаё- страша,
Хаё- лилий <
Хаё

Хаёт алдовчи лотерея, бунда жупя .,«„ .„ тагина клу^иси гурри келади (Щ^ер) У УКС"3 6l™P™ бир неч-
■SJSWSS^sr™йирти6 "г* —

  • * ча Утга ташлашимиз мумкин. (Жорж Сайд)

Бнзнинг хаётимиз, ср тагида томирлари бирлашиб кетган урмондаги лаоахт ларга окн океандаги оролларга ухшайди. (Уильям Жеймс) * Р
Бнзнинг хаётимиз нодонлигимиз сабабли кискаради. (Спенсер Герберт) Б=„ьГИМИЗ ФИКРЛаШ ТарЗИМИЗНИНГ — кузгуси хисобланади.
Бнзнинг хаёти м из шундайки: куникмасанг - у л асан, улмасанг - куникасан (М. Жванецкии)
Бехуда ишларга сарфлаш учуй, хаёт жуда хам киска. (Бенжамин Дизраэли)
Бирор иш билан банд кипшларга хаёт киска туюлади. (Сенека)
Гулнинг тез сулиб коладиган яирокларида хаёт, минг йиллик ofhp гранит тошларникидан куп. (Л. Фейербах)
Дунё беноён, хаёт эса гузал ва ажойиб. (Уильям Годвин)
Инсон мехнат, нам, ташвиш ва кувонч учун турилган. Улардан бирортаси етишмаса, хеч кандай хаёт -ффи була олмайди. (Ж. Рескин)
Инсон хаёти бебахо булса хам, биз доим ундан хам кимматрок нарса бордек харакат киламиз. (Сент Экзюпери)
Инсон хаёти бир кути гугуртга ухшайди. У билан жиддий муомала килиш - кулгили, енгил муомала килиш хавфли. (Р. Акутагава)
Инсон хаёти унинг туяилган онидан токи вафот онигача яшаб утадиган нактидир. («ОдамиИшк милки> китобидан)
Инсон хаёти шатраиж тахтасидаги пиёданинг юришига ухшайди. Гох ок ка- такдан утади, гох кора катакдан.... Фарки шуки, бировнинг кисматида ок катак- лар купрок булади, бировникида кора катаклар. (Ъ'ткир Хошимов)
Инсондан бошка барча жонзот, хаётдаги энг яхши нарса ундан рохатланиш эканини билади. (Сэмюэл Батлер)
Ким хаётнинг кадрига етмаса, у хаётга лойик эмас. (Леонардо да Вити)
Кишилар уз хаётларини, гуёки хаёти учун зарур булган нарсаларни излашга ( арфлашади. (Сенека)
нп пшнали ва уни узлари яна хам кискартиришнн
Кишилар хаётни КИСКаи^оГГ^ кутиш^ ист^майди. Биров гезрок эр- исташади. Хамма нимагадир ой келиишНи истаса, баъзилар
,анги кун келишини, бо^иров^езрок кеии ^ ^ ^ ^ ун йилдан кейинги хаетга тезрок ешшиш
й, хаётларини саклашдаи хам купрок исташмаиди ва
Кишилар хеч ниманп уз хаетлар ш аяшмаиди. (Жан
шу билан бирга, кишилар хеч нимани уз хаетларид
Ч Ла6РюйвР) вактинш, йиниидисига узаяди. (Ф. Коллиер)
Кишининг хаети - 6у ёшида _ арСлон, кирк ёшида -
Кишининг хаёти: йигирма ёшида |jyc, у^ ёшвда _ майму„, саксон туя, эллик ёшида - илон, олтмии
шида - хеч нима. (Грасиан) 65

Мангу макон хамиша ер остидадир. (Пах;лавон Махмуд) 1
(В.^ТсГийГ^' МаКСаДСИЗ Фа°ЛИЯТ' фа°ЛИЯТСИЗ хаёт булмайди. 1
(*Авесто»дан) неъматларидан лаззатланнш учун берилади. 1
Хаёт - агар саломат булсанг - бу мукоЛпт я.-.г. (Г. Матюшов) > У Ф°Т' аыр касал бУ-"санг - бу жазо. 1
колов)1 ФНКРЛаШГа МаВЗУНИ бСРад"' — вактни - оз. (Владимир Со- 1
Хаётда энг мухими - охири. (Периандр) 2

Хаёт мавжуд булган хамма ерда хавф хам мавжуд. (Р-У- Эмерсон Хаёт - маглубларга мукофот эмас. (М.Ю- Лермонтов) Хаёт - от эмас, у фсъл. (Шарлотта Гилман)
Хаёт охирига етганидагина, уни кандай бошлаш лозим булганлигини яхцщ тушуниб оласан. (Элеанор Маркс)
Хаёт сенга бемаза булиб колмаслнги учун, хасад гунохига ботма. ( <Авесто>дан) Хаёт - табиатнинг энг ажойиб ихтиросиднр. (Гёте)
Хаёт театрга ухшайди: у ерда яхнш уринларни доим ута бемазалар эгалла- шади. (Пифагор)
Хаёт театрдаги пьесага ухшайди: мухими унинг узунлиги эмас, канчалик яхши уйналгани. (Сенека)
Хаёт тук булмаса, халк тартиб-интизомлн, ориятли булмайди. (Сюнь Цзи)
Хаёт туррисида шунчалнк оз билсак, улим туррисида нимани хам билардик. (Конфуций)
Хаёт узлуксиз изланиш ва хатолар тизимидан узга нарса эмас. (Р. Дональд)
Хаёт узун, агар ундан усталик билан фойдалана олинса. (Сенека)
.,, узунлиги билан эмас, ундан кандай фойдаланилганлиги билан улчанади (М. Монтень)
Хаёт - университет, факультетни эса хар кимнинг узи танлайди. (М.Н.)
Хаёт - устоз, мен эса толиб, Суз дурларнн термокдир ишим. Одамларнинг узидан олиб, Узларнга бермокдир ишим. (Эркин Болидов)
Хаёт, факат уни урганувчиларни ургатади. (В.О. Ключевский) Норман) ФаКЗТ бОШКа"аР ^РИСИЛа Га" кетганидагина бизга енгил туюлади. (Ж.
колов)1 ФНКРЛаШГа МаВЗУНИ бСРад"' — вактни - оз. (Владимир Со-
Хаёт худди йулга ухшайди, энг якин йул олатчя а узок пул хам унчалик озода булавермайди (Бэкон) " ° бУлад"1 энг
Хаёт худди масалдек, узунлиги билан эмас (Сенека) эмас> маъноси билан улчанади.
Хаёт чндаб булмас даражада орир булиб тую ■ нарсага ургатиб боришингиз зарур: вакт етказач0™^™"1 учу" Узингизни икки казадиган нохакликларга. (Н. Шамфор) ч, "'"1аи ЖаРохатларга, кишилар ет-
Хаёт шундай тез утиб кетадики, гуё унгя л„, /с йукдай. (М.Н.) * 6ИЗ била" бирга булишнинг кизиги
Каст - эстафета таёкчасн. (Евгений Норкин)
Хаёт - яшалган кунлар эмас, эсда колган кунлар. (П.А. Павленко)
Хаёт уйингохга ухшайди: бировлар курашиш учун келса, бировлар савдо к11Л„ш учун келишади, энг бахтлилари эса томошага келишади. (Пифагор)
Хаёт ургатади, лекин хар доим хам факат яхшиликка эмас. (Тамара Клей

Download 130,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish