Хикматлар шодаси



Download 130,05 Kb.
bet3/4
Sana25.02.2022
Hajmi130,05 Kb.
#276161
1   2   3   4
Ч<1Н)
Хаёт кандай булса, улим хам шундай булади. (М.Н.)
Хаёт киска, бу тушунарли, лекин нимага нисбатан? (Андре Моруа)
Хаёт киска, лекин бахтсизлик уни узайтиради. (Публилий Сир)
Хаёт киска, лекин зерикишга улгурасан. (Ж. Ренар)
Хаёт киска, лекин киши унда уз иши билан кайта яшайди. (А. Франс)
Хаёт киска, лекин уни нима киска килади? Бизнинг уни киска эканини би- лишимиз. (Э.М. Ремарк)
Хаёт конунлари факат ожизларга аталган. (Шиллер)
Хаёт конунларидан бирида айтилишича, агар бир эшик ёпилса, иккинчисн очилади. Ачинарлиси шундаки, биз очилган эшикка эътибор килмай, ёпилганига караб утираверамиз. (Андре Жид)
Хаёт рилдиракка ухшайди, бугун пастда булган кисми эртага юкорида булади. (Г. Михайловский)
Хаёт харакатда: унга етишиб юрмаган киши ёлриз колади. (М. Горький)
Хаёт хеч кимга абадий берилмайди, у вактинча берилади. (Тит Лукреций Кар)
Хаёт - хозирланиш учун ажратилган вакт. (М.Н.) Хаётга енгил караш уни огирлаштиради. (Эмиль Кроткий)
Хаётда бора туриб, оёримиз остидаги муз юпкалашаётганини сезиб коламиз ва атрофимизда ва оркамизда тенгкурларимизни унинг тагига уйилиб кетаётган- ларини курамиз. (Стивенсон)
Хаётда икки марта яшамайдилар, баъзилар эса бир марта яшашнн хам эплай олмайдилар. (Р. Фридрих)
Хаётда мен нафакат уз аклимдан, балки бошкалардан олиш мумкин булган аклдан хам фойдаланаман. (Вудро Вильсон)
Хаётда осон муваффакият ва бутунлай муваффакиятсизлик жуда кам учрай- ди. (М. Пруст)
Хаётда - худди грамматикадагидай, коидага Караганда ундан чикиш куп. (Р. Гурмон)
Хаётда, худди табиатдагидай, булутли кунлар булутсиз кунларга Караганда анча куп булади. (Бальзак)
Хаётда энг ёмони - бу унинг утаётганп. (Эмиль Кроткий)
... - мрхнат Хар кандай кунгилсизлик ва кулфатлардан Хаётда энг мухимн мехнат^ лар Хемингуэй)
сакланишнинг ёлгиз иули - мехнат кил.ш
Хаётда энг мухими - охири. (Периандр)
Хикматлар шодаси
Хамма уз хиссиётини камситилган ва барбод килинган деб хисоблайди, чунки инсон хаети хеч качон у орзу килганидай кечмайди. (Р. У. Эмерсон)
Хар ким хаётдан худди хозиргина келгандай кетади. (Эпикур)
Хакикий хаёт эллик ёшдан бошланади. Бу ёшга келиб киши хакикий ютуклар нимага асосланишини билади, киши нимага эришиши лозим булса, шуни эгал- лайди, бошкаларни нимага ургатиш лозимлигини фахмлайди, каерда нима куриш лозим булса, шу ерни тайёрлайди. (Эдвард Уильям Бок)
Хеч нима туБрисида уйламайдиган кишиларнинг хаёти энг лаззатлидир. (Со­фокл)
ХДЗИЛ (Кутил очиги, эрмак, цизицчилик учун атайин ёлгондакамига цилинган х,аракат ёки айтилган гап)
Йук, чин сузим: бу хазил эди. (М.Н.)
Кичикларга хазилу истехзо укин отмок - улурлик обрусин бекорга сотмок ва зиллату хорлик губорига ботмокдир. (Абдуразмен Жомии)
Купчилик, фикрлашга Караганда хам хазиллашишни яхши куришади.
(М. Горький) ^ Клг _
Менинг хазилларим кишиларга —ни айтишдан „бора, холос. Бу дунёдаги знг кулгили хазил. (Ж В Шоу) }

Олдиндан тушунтирилган хазил, хазил оулХаддидан ошмасин орзунинг купи, (Жалолиддин Румий) Tofhii кутаролмас бир сомон чу ^ ^мк олмоц, хавфсирамок,,
ХАДИКСИРАШ (Бирор шчса ёки »«Р<(
ф>>чо*) жафолар сабаби хадиксирашдир.
Бутун балолар манбаи тамагирлик ва оуту («Калила ва Димна» китобидан)
Хадиксирашни ижобий кувватга айлантириш мумкин. (М.Н.)
>„„ йчими тортиш; шарм; уялиш, номус, ор) ХАЁ (Ножуя ва шармсиз *аракатдан узит то,
„,., _„ киши кишидан уялмаса, олам низомига Агар орадан шарму хае к^рилсава ки ларига „исбатан диёнатли
хал ал стар, инсонлар орапшаяхшилк тугаб ^ И борки б
булишмас, кучлилар заифларга зурлик кила^. ишларга куймас. (<Ахлоци му.\синин»дан)
Вафосизда хаё йук, хаёснзда вафо йук. (Алишер Навоий)
Шер ила йулбарсни енгган мард киши, Бунин эгиб турса, бу хаё ниш. (Бедил)
Хаё деб ишда, су.чда адабни риоя килмакни айтилур. Хаё дилни равшан киладурган бир нурдурки, инсон хар вакт шул маънавий нурнинг зиёсига мухтождур. (Абдулла Авлоний)
Хаё - инсоннинг абадий гузаллиги ва латофатидир. Хаёсиз юз жонсиз жа- садга ухшайди. (Абу Али ибн Сино)
Хаё, номус имона далилдур,
Хаёсиз доимо хору залилдур. (Абдулла Авлоний)
Хаёсизлик киши камчиликларининг энг сунгги боскичидир. (Буаст)

Download 130,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish