Haqorat jinoyati: milliy, etnik va adovat qo’zg’atish niyatida sodir etilsa, O’zbekiston Respublikasi Prezidentiga qarshi qaratilga bo’lsa



Download 16,43 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi16,43 Kb.
#159793
Bog'liq
Сирожиддинов Улуғбек


10. Haqorat jinoyati: 1) milliy, etnik va adovat qo’zg’atish niyatida sodir etilsa, 2) O’zbekiston Respublikasi Prezidentiga qarshi qaratilga bo’lsa, 3) Boshliqning o’z bo’ysunuvidagi shaxsni yoki bo’ysunuvchining o’z boshlig’ini haqorat qilishi kabi harakatlar umumiy normalar hisoblanadimi? - Agar ha (yo’q) bo’lsa ta’rif bering va ushbu holatlar JKning qaysi moddalari bilan kvalifikatsiya qilinadi? (300 ta so’z)
Жмноятнннг объекта миллий, иркий ёки линий тенг хукуклилик, ёхуд хохлаган динга эътикод килиш, ёки унга эътикод килмаслиги эркинлиги булади.
Жиноятнннг объектив томоян куйидагиларни:
— миллий шаън ва кадр-кимматини камситишга каратилган харакатлар;
— диний эътикод ёки хис-туйгуларини хакоратлашга каратилган харакатларни содир этиш:
— миллий, ирций, этник мансублиги ёки динга муноса-батига караб уларнинг худудларини чеклаш, ёхуд уларга афзалликлар беришни уз ичига олади.
Миллий, иркий ёки диний адоват козгатиш бошка миллатни, иркни ёхуд у, ёки бу динга эътикод килувчи шахс-ларни киришга оммавий даъват этиш; киргин килишга ошкора чакириш; у ёки бу миллат, ирк вакилларини хакорот , уларни хоинликда, куркокликда айблаш, камситиш каби куринишларда булиши мумкин.
Субъектив томондан миллий, иркий еки диний адоват козгатиш касдан содир этилади.
Айбдор томонидан шахснинг миллий шаъни ва кадр-киммати камситилган, диний эътикоди муносабати билан ,хакоратланган холларда айбдорнинг максади — адоват КУзгатиш, миллий, иркий ёки диний мансублигига оид белгиларига караб камситиш булган, ёки булмаганлигини аниклаш лозим.
Мазкур жиноятни содир этиш мотивлари турлича булиши мумкин, бирок улар жиноятни квалификация килишга таъсир корсатмайди.
Жиноятиинг субъекти 16 ёшга толган хар кандай шахс Хисобланади. Фукароларнинг миллий, иркий ёки диний мансублигига караб уларнинг хукуларини чеклаш, ёки афзал-ликлар белгилашнинг субъекти мансабдор шахе болса, унинг харакатларини хокимият, ёки мансаб ваколатини суиис-теъмол килганлик (УзР ЖК 205- моддаси), ёхуд хокимият, ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикканлик (УзР ЖК 206- моддаси) учун жавобгарликни назарда тугувчи жиноят-ларнннг жами буйича квалификация килиниши лозим.

Узбекистан Республи-каси Президентининг шаъни ва кадр-кимматининг куп чилик уртасида (масалан. митинглар, йигилишлар, маъру-залар, конференциялар, семинарлар, одамлар тупланган бошка жойларда) камситилишини тушуниш лозим. Хакорат-лаш Президент шаънини ерга уриб, беадабларча сукиниш, одобсиз ибораларни ёзиш ёки уларни айтиш ва бошка тарзда ифодаланиши мумкин.


Тухмат деганда, Президентни шарманда килиш, хаки-катда булмаган, ёлгон ёки айбдор томонидан бузиб курсатилган маълумотларни таркатиш тушунилади.
Матбуот ёки бошка оммавий ахборот воситаларидан фойдаланиш деганда, ёлгон ёки Президентни шарманда килувчи маълумотларни китоб, журнал, варакалар ва X- к. ёки радио, телевидение, видеокассеталар оркали таркатиш тушунилади.
Президентни купчилик олдида хакоратлаш ёки унга тукмат килиш хакорат ёки тухмат хусусиятига эга булган харакатлар содир этилган пайтдан эътиборан тамом булган жиноят деб хисобланади.
Субъектив томондан жиноят касддан содир этил ад и. Жиноятнинг мотиви ва максади унинг квалификациям учун ахамиятли эмас.
16 ёшга тулган хар кандай акли расо шахснинг килмишнинг субъекти булиши мумкин. Узбекистон Республикаси Президентига тажовуз килиш 16 ёшга тулмаган шахс томонидан содир этилган булса, у шахсга карши каратилган жиноят учун жавобгарликка тортилади.
Жиноятнинг объекти белгиланган буйсуниш тартиби, шунингдек бошлик ва буйсунувчининг шаъни ва кадр-кимматидир.
Бошлик ёки бУйсунувчи жиноятнинг жабрланувчиси булиши мумкин.
Объектив томондан жиноят буйсунувчининг Уз бошли-гини ёки бошликнинг Узига буйсунувчини худди шундай Харакатлари учун интизомий чора курилганидан сунг хакорат килишида ифодаланади.
Биринчи марта хакорат килишни содир этган шахс Узбекистан Республикаси Куролли Кучлари низомига биноан интизомий жавобгарликка тортилади.
Жиноят формал таркибли булиб, буйсунувчининг Уз бошлигини ёки бошликнинг узига буйсунувчини хакорат килган пайтидан тугалланган хисобланади.
Субъектив томондан жиноят касддан содир этилади. Жиноятнинг мотиви ва максади унинг квалификация килиниши учун ахамиятга эга эмас.
Жиноятнинг субъекти хар кандай харбий хизматчи булиши мумкин. УзР ЖК 284 -МОДДАСИ
Download 16,43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish