Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

иш хакини пасайишига 
нисбатан каттиклиги 
тушунчаси киритилган, унинг 3 сабабчилари бор:
а) давлат ( минимал иш хаки белгилаши туфайли) сабабчи; 
б) касаба уюшмалари ( профсоюз канча кучли булса, шунчалик у каттик ва 
шунчалик ишсиз куп булади) сабабчи; 


в) иш берувчилар ва елланма ишчиларнинг узлари. ( хар вакт иш хакини 
узгаришини хохламайдилар) сабабчидир. 
Филипс эгрилиги
. Иш хаки билан ишсизликнинг узаро богликлигини 
курсатади. Улар бир - бирига тескари пропорционал тарзда узгариб туради. 
10 


Иш хаки-
нинг усиши 4 

0 1 2 3 4 5 6 7 
Ишсизлик даражаси , фоиз хисобида. 
Иш хакининг усиши инфляцияга тугри пропорционал булганлиги учун 
Филипс эгри чизигиниг инфляция билан ишсизлик уртасидаги боглик сифатида 
хам ишлатилади. 
4 - 
саволга
жавоб
Бозор иктисодиѐти ривожланишининг жахон тажрибаси шуни курсатадики, 
ишсизлик уша шахс учун хам, унинг оиласи учун хам, жамият учун хам салбий 
иктисодий ва социал окибатларга олиб келади.
Ишсизликнинг иктисодий окибати
- бу жамият ишчи кучи потенциалини тулик ишлатмасликдир. 
Артур Оукен ЯММ реал хажми потенциал ЯММдан нисбатан оркада колиши 
ва ишсизлик билан богликлигини математик холда исботлаб берган. Шунинг учун 
бу конун унинг номи билан Оукен конуни дейилади. Бу конунга биноан агар реал 
ишсизлик ишсизликнинг табиий даражасидан 1% ошса, миллий иктисодиѐт 
ЯММни 2,5 % га кам олади. 
Шу йул билан эса йукотилган абсолют кийматини хисоблаш мумкин.
Ишсизликнинг ижтимоий харажатлари: 
-
инсон уз-узини хурмат килмай куяди; 
-
ахлокий нормалар тушкунлиги; 
-
оилаларнинг бузилиши; 
-
ижтимоий ва сиесий тартибсизлик; 


-
ишсизлик жиноий ишларни оширади ( ишсизлик 1% усганда жиноий ишлар 
3-4% усиши аникланган). 
Давлатнинг ижтимоий сиѐсатининг энг мухим предмети – мехнатга лаекатли ва 
мехнатга лаекатсиз ахоли уртасидаги муаммодир. 
Социал сиѐсатнинг максади - хает даражасини хамма гурухлар учун ошириши, 
адолатни таъминлаш, ижтимоий кафолатдир. 
Узбекистонда социал сиѐсатнинг асосий йуналишлари: 
-
ахоли даромадларини тартибга солиш; 
-
ахолини ижтимоий химоялаш ва ижтимоий кафолатни таъминлаш; 
-
бандлик муаммоларини ечиш; 
-
экологик зарарли ишлаб чикаришни йукотиш; 
-
республикада демографик ахволни узгартириш; 
-
маориф, согликни саклаш, маданиятни молиялаштириш кайта куриш. 
Мехнат буйича давлат сиѐсатининг асосий йуналишлари: 
-
юкори малакали мехнатга мотивация яратиш; 
-
мехнат конунчилигини такомиллаштирш; 
-
бандлик буйича давлат дастурлари ишлаб чикиш ва амалга ошириш; 
-
ахоли усишини прогнозлаш; 
-
мехнат масаласида давлат, профсоюз, тадбиркорлар уртасида хамкорликни 
яратиш. 
Социал химоянинг асосий турлари: 
1. Нафака. 
2. Пособия. 
3. Стипендия. 
4. Имтиезлар. 
5. Бир мартали моддий ердам. 
Социал химоянинг объектлари: 
-
пенсия ешидагилар; 
-
инвалидлар; 
-
кам даромад курувчи оилалардаги болалар; 
-
бокимандасини йукотган болалар; 
-
ишсизлар; 
-
хомиладор аеллар; 
-
еш боласига караетган ишламайдиган оналар; 
-
вактинча касаллиги туфайли ишламаетганлар; 
-
укиетган ешлар; 
-
мехнат кобилиятини йукотганларга каровчилар. 


5-
саволга
жавоб
Узбекистон ахолисини ( 24 млн.) нинг 49,3 % и мехнатга лаекатли ахоли, 43,1 
% и ун олти ѐшгача булганлар ва 7,8 % и нафака ешидагилар ташкил этади. Ахоли 
90 йилларда 1,9 % суръат билан усмокда. 
Узбекистонда официал маълумот буйича 100 минг, реал эса 3-4 млн ишсиз 
бор. 
Ишсизлик муаммосининг куйидаги узига хос томонлари бор:
а) иктисодиѐтнинг транзитар холати Узбекистонда структура ишсизлигини урнини 
ва ахамиятини кучайтирган ва якин келажакда яна ошади; 
б) якин пайтда оммавий ишсизликлар катта корхоналарда бошланиш хавфи бор; 
в) Узбекларнинг паст мобиллиги окибатида , хатто бир районни ичида хам 
дефицитли ва ортикча мехнат ресурслари зоналар пайда булган; 
г) яширин ишсизлик, бирнчи навбатда давлат секторида ва кишлок хужалигида 
жуда катта; 
д) давлат аппарати шу пайтгача анча ортикча ахолини узига тортиб келаетган эди, 
энди тескари жараен бошланмокда. 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish