Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

депрессия
фазаси башланади, бу вактда ишлаб чикариш бир жойда 
депсиниб туради. Товар запаслари аста - секин тамом булади, уларнинг бир кисми 
йук килиб юборилади, бир кисми эса нисбатан арзон бахоларда сотилади.
Эскирган, унуми паст ускуналар йук килинади. Товарларнинг сотилиши аста - 
секин купаяди. Бахоларнинг пасайиши тухтайди. Бу боскичда актив хужалик 
фаолияти олиб бориш учун шароит яратилади. Хужалик фаолияти янги шароитга 
мослашади. 
Фоиз ставкаси пасая бошлайди. Тадбиркорларнинг коньюкутрага ишончи 
секин - аста тиклана бошлайди. Технологик жихатдан илгор корхоналар ишлаб 
чикаришни устиришни бошлайдилар. 
Жонланиш 
боскичида энг йирик ва технологик жихатдан илгор корхоналар 
мехнат унумдорлигининг ошишини таъминлайдиган анча самарали машина ва 
ускуналардан фойдаланиш йули билан бахоларнинг паст даражада булишига 
мослашадилар. Фойда кетидан кувиш ва ракобат купчилик тадбиркорларни 
машина ва ускуналарни янгилашга мажбур килади. Ишсизлик кискара бошлайди, 
бу эса ялпи иш хакининг ошишига, демак, ялпи талаб усишига олиб келади. Ишлаб 
чикариш хажми олдинги хажмга ( кризис бошланмасдан булган ЯММ хажмига) 
етади. 
Жонланиш юксалиш фазасига утади. 
Юксалиш
боскичида ишлаб чикариш 
хажми олдинги циклда эришилган даражадан анча усиб кетади 
( соф усиш). Кредитга булган талаб кенгаяди. Фойда купаяди, акция ва бошка 
кимматли когозлар курси кутарилади. Жадал иктисодий усиш даврида илмий 
техник янгиликлар жорий этилади, янги товарлар, янги корхоналар ва хатто янги 
тармоклар пайдо булади. 
Иктисодий цикллар хеч качон эгизак булган эмас, уларнинг хар бири узига 
хос хусусиятларга эга булган. Бундан ташкари кризислар одатда кутилмаганда 
бошланади. Аммо кейинги тадкикотлар кризис олди (Vorkrize) холатини 


ажратадилар. Бу даврни чукур тахлил килиб, катастрофа бошланишини билиб 
олиш мумкин. 
XX 
асрнинг иккинчи ярмида иктисодий циклларнинг анчагина 
сусайганлигини кайд килиш мумкин. Масалан, АКШда ЯММ кризис даврида 
куйидагича камайган: 
1973-75 йиллар – 4,3% . 
1981-82 йиллар – 3,2% . 
1990-91 йиллар – 1,2% . 
1998-99 йиллар – 0 %. 
Бундан ташкари хозирги кризисларга стагфляция ва айрим фазаларниг тушиб 
колиши хос.
Иктисодиѐтнинг циклли ривожланиш сабабларига хар хил караш бор:
а) кризис ахолининг сотиб олиш курбининг чегараланганлиги, истеъмолнинг 
етарли эмаслиги, бошкача айтганда, ортикча ишлаб чикаришдир. Бу карашга 
утопистлар, марксистлар, кисман Кейнс хам кушилган. Улар кризисни даволаш 
учун истеъмолни рагбатлантириш керак деб хисоблаганлар ( Кейнсчи Джоан 
Робинсон (1903 - 1983йй.) бу назария ва таклиф тарафдори булган). Аммо амалиет 
шуни курсатмокдаки истеъмолнинг етишмовчилиги сабаб эмас, окибат экан. 
б) кризис сабаби мутанасибсизлик, иктисодиѐтда мувозанатнинг 
бузилишидир. 
Кризисларнинг 
сабаби 
тармоклар 
уртасидаги 
тугри 
пропорцияларнинг йуклиги, тадбиркорлар фаолиятининг стихиялиги.
Бу гурухга 2 та йуналиш киритиш мумкин: 
-
тадбиркорлар стихияси туфайли кризис булар экан, демак иктисодиѐт давлат 
томонидан тартибга солишни кучайтириш керак; 
-
пропорцияларни бузилишига давлатнинг фискаль сиѐсати, пул хужалиги ва 
банк сохадаги камчиликлар сабаб булган. Демак, бозор иктисодиѐтининг 
ички ресурсларини ишлашга шароит яратиш керак, иктсодиетга 
аралашмаслик керак (биринчи навбатда тугридан тугри). Билвосита тартибга 
солишни пухта уйлаб килиш керак. 
в) иктисодий кризисларнинг сабаби ташки омиллар – сиѐсий, демографик, 
табиий омиллар, технологик ва бошкалардир. 
Ташки омиллар таъсири бор, аммо кризиснинг сабабини иктисодиѐтнинг 
ички ривожланиш конуниятларидан излаш керак. Бу масалада Йозеф Шумпетер 
шундай деган эди: «кризиснинг ягона сабабчиси «юксалиш» дир», яъни иктисодиѐт 
жадал усаетган даврда тугилган кийинчиликларни ечиш учун зарур булган давр ва 
холатдир. 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish