Халкаро савдо


 Халқаро резерв валюта бирликлари



Download 2,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,36 Mb.
#166227
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   114
Bog'liq
Халқаро савдо Қосимова М С Ў қ 2013 (3)

7.6. Халқаро резерв валюта бирликлари. 
 
Асосий заҳирани авуар қилиш ва бошқа резерв валюталарнинг ролини 
камайтириш мақсадида СДР (Special drawing rights - SDR) - “махсус ўрнини 
олиш ҳуқуқи” стандарти киритилди. Давлатларга валюта курсининг хоҳлаган 
режимини танлаб олишга ҳуқуқ бериларди. Давлатлар ўртасидаги валюта 
муносабатлари улар миллий пул бирликларининг сузувчи курсига асосланадиган 
бўлди. Курсларнинг ўзгариши икки асосий омил билан белгиланади: 
-давлатларнинг ички бозорларида валюталарнинг реал қийматлари нисбати 
билан; 
-халқаро бозорларда миллий валюталар талаби ва таклифи нисбати билан.
90-йилларнинг бошига келиб сузувчи курслар омилини амалга оширилиши 
сабабли қуйидаги элементлар асосида етарли даражада мураккаб бўлган халқаро 
валюта тизимини ташкил қилиш схемаси вужудга келди: 
-асосий устун бирликлар танланади, улар билан миллий валюталар 
муносабатларини, аниқроғи ўз валюта курсларини сақлаб қолдилар; 
-валюта курслариниг ўзгариш даражаси бир хил эмас, диапазони кенг. 
Бунда маълум диапазон доирасида фақат айрим валюталарга нисбатан 
валюта курси сақланади, бошқа валюталарга нисбатан курс эркин ўзгаради. 
Амалда давлатлар эълон қилган валюта режимлари жуда хилма-хилдир. 1988 
йилда 58 давлат ўз валюталарининг асосий хамкорларидан бирининг валютасига 
нисбатан курсини ўрнатишга қарор қилдилар. Булар – АҚШ доллари (39), 
француз франки (франк зонасининг 14 давлати) ёки бошқа валюта (5). Айрим 
давлатлар ўз валюталарини СДРга (17) ёки бошқа валюталар саватчасига (29) 
боғлайдилар, бундан ташқари, 4 давлат ягона валютага нисбатан чекланган 
мослашувчанлик режимини маъқуллайдилар. Ўз навбатида ЕИнинг 8 давлати 
ўзлари учун валюта ҳамкорлиги механизмини таъсис этдилар, ўз валюта 
курсларини барқарорлаштирдилар. 19 давлат шу жумладан, АҚШ, Канада, Буюк 
Британия ва Япония мустақил сузиш режимини танладилар. Ямайка келишуви 
жамоа валюта бирлиги сифатида “махсус ўрнини олиш ҳуқуқи” (СДР)ни тан 
олди. СДР 1969 йилда оддий кредит воситаси сифатида ҳосил килинган эди. 
Бироқ кейинчалик СДРни “халқаро валюта тизимининг заҳира активи”га 
айлантириш вазифаси қўйилди. Олдинига СДР бирлиги долларнинг олтин 
қийматига (1970 йили) мос равишда олтинга тенглаштирилади.
1974 йил июлда валюталарнинг сузувчи курсга ўтиши билан СДРнинг 
олтин қиймати бекор қилинди. Бу валюта бирлигининг курси валюта саватчаси – 
ташқи савдоси жаҳон савдосининг 1%дан кам бўлмаган 16 давлат 
валюталарининг ўртача курси асосида аниқланарди. 1981 йилдан бошлаб СДР 5 
валюта (АҚШ доллари, Германия маркаси, Япон иенаси, Француз франки ва 
фунт стерлинг) тўпламидан келиб чиққан холда аниқланди. Валюта саватчаси бу 
бир валюта ўртача ҳисобланган курсининг бошқа валюталарнинг маълум 
тўпламига нисбатан солиштириш усулидир. Валюта курсини ҳисоблаш унинг 


128 
таркиби, валюта компанентларининг ўлчови, валюталарнинг долларга нисбатан 
бозор курсига боғлиқ. Мамлакат агарда СДРдаги авуарлар уюшмаларидан кўп 
бўлса фоизлар олади ва аксинча СДРдаги авуарлари уюшмаларидан кам бўлса 
фоиз тўлайди. СДР ХВФнинг махсус счетларида ХВФга аъзо давлатларга 
ажратилган 
квоталар 
асосида 
келтирилади. 
Бу 
квоталардан 
конвертатсияланадиган валюта сотиб олиш ёки тўлов баланси дефицитини 
тўлаш учун фойдаланилади. Аммо уларнинг капиталистик дунё умумий валюта 
заҳираларидаги улуши унча катта эмас (6%га яқин). Кўпгина иқтисодчилар 
СДРни камроқ, заҳира валюта сифатида, кўпрок кредит сифатида кўриш мумкин 
деб ҳисоблайдилар. Умумий фикр шуки, улар хам заҳира валюта хам кредитдир. 
Уни яратувчилардан бири таъкидлаганидек, СДР “айримлар қора йўлли оқ, 
айримлар эса оқ йўлли қопа хайвон сифатида кўрадиган хайвон” – зебрага 
ухшайди.

Download 2,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish