Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   109
Bog'liq
Мустақил

_____________________________________ Экология


Экология
ган мисоллардан куриниб тури бди ки о р г а н и зм л а р турли 
Харорат диапазонига эга ва улар турли йуллар б и л а н тубан 
хароратга мослашади.
Ер юзида 5 та иссик^ик зоналари бор. Улар эк в а т о р , тр о ­
п и к , субтропик, урта ва кутбий ик^пимлардир.
Э кологияда атроф м у \и т н и н г иссик,лик \о л а т и харорат 
орк,али ифодаланади, буни н г учун 100°С ш к ал аси и ш л ати - 
лади. Г ео ф а ф и к рай о н л ар н и н г иссиьушк б и л ан таъ м и н л а - 
н и ш и , умумий ИК.ЛИМ курсаткичлари билан б ел гил анади . 
Улар ж ой н ин г уртача й и л л и к \а р о р а г и , аб солю т м акси м ум
ва абсолю т минимум, энг иссик, ва энг совук, о й л а р н и н г
уртача температураларидир.
Температуранинг кенг д и а п о зо н и га ч идам ли ту рл ар — 
эвритерм турлар, температуранинг тор д и апазо ни га чидамли 
турлар стенотерм турлар дей илади .
Х арорат усимлик ва х ай в он отн и н г зонал тарк,алиш ни 
белгиловчи омил булиб х и зм ат к,илади. Х арактерли табиат 
зонлари биом дейилади. Б и о м л ар н и н г тарк,алиши геогра­
ф и к ва вертикал зоналар буйи ча тарк,алиш п р и н ц и п и г а
буйсинади. Географик зоналар: тундра, урм он , д а ш т , чала 
чул, чул. Вертикал зоналар: чул, адир, тог, я й л о в .
Температура усимлик ва хай вонларни н г у с и ш и , р и вож - 
л ан и ш и , морфологик белгилари ва х ай в о н л а р н и н г хулк,ий 
реакцияларига туф и дан — т у ф и таъсир к,илади.
О рганизмларнинг тана температураси хароратга боглик,. 
Ундаги модда алмашинув ж ар аён л ар и н и н г у ти ш и хам тем - 
пературага боглик,. Х ар ор атн и н г 10°С га о р т и ш и , р еа к ц и я - 
ни 2 — 3 марта тезлаш тиради. (Ван —Гоф ф к,онуни). Х ай- 
вонлар температура ом и л ига мослаш иш д а р аж аси га караб
2 хил га ажратилади.
1. Пойкилотерм.
2. Гомойотерм.
Пойкилотермлар деб \а ё т и , биринчи навбатда, тан а т ем ­
ператураси ташк,и м у\ит тем пературасига боглик, рави ш д а 
узгарувчи \айвонларга ай ти лади. Мисол учун: баъзи бир 
хордалилар ва умуртк,алиларни олиш мумкин.
Т ан а температурасини ташк,и м у \и т хароратига боглик, 
булмаган холла доимий \о л а т д а тутувчи о р г а н и зм л а р ге- 
мойотерм \ай вонл ар деб аталади.
П ойкилотерм хайвонлар ш ароит яш аш учун нокулай 
булганда, улар уйкуга кетади. Актив холатда, улар т а н а тем -


ператураси ни сак/шб туради, пассив ёки актив булмаган 
Холатда эса уларнинг тан а температураси пасаяди. М исол
— ю м ро н кози к, т и п р а ти к о н , куршапалак; цушлардан: к о ­
л и б р и ва бошкдпар.
Х арор ат — орган и зм лар хаётининг турли том онларига 
таъ си р килувчи омил. У организмлар томонидан кабул кили- 
н аётган овкат микдори, овкатланиш вакги, орган и зм лар- 
н и н г \оси л дор л и ги — ети ли ш даражасига таъсир этади, 
т е з ри вож лани ш и га ёрдам беради ёки \ал ак и т беради, паст 
\а р о р а т д а эса бунинг ак си булганида.
Р ивож лан и ш тезли ги ни аниклаш да мусбат тем перату- 
р ал ар йигиндиси м у \и м ом и л \исобланади , Уртача т ем п е­
ратура маълум булган \о л д а организмларнинг етилиш вак- 
т и н и н г купайиш ини ва хаётнинг узокдигини ан и кд аш га 
и м к о н беради. Нокулай \а р о р а т организмларда ривож ла- 
н и ш н и н г тухтаб коли ш и га — диапаузга олиб келиш и мум- 
ки н . Узгариб турувчи \а р о р а т усишни тезлаш тиради, я р о ­
в и за ц и я , тун ва кун х,ароратлари бунинг исботидир.
Э ф ф е к т и в тем п ер ату р ан и ан и кл аш к и ш л о к хуж алик 
ам ал и ёти д а, заракунандалар билан кураш олиб борилга- 
нид а, янги турларнинг интродукциясида катта а\ам и я т га 
эга.
У симликларда и сси кди кдан сакланиш и учун, куйидаги 
м ослаш увлар бор: и сси кл и кн и кайтариш учун анатом — 
м о р ф о л о ги к мослашув, бу шундан иборатки усимликлар- 
н и н г тукчалар билан к о п л ан и ш и уларга окиш ран г бериб, 
и с с и к л и к тафтини кай тари ш ролини уйнайди.
Б аргларни н г ялти раш и, уларнинг вертикал ва мериди- 
он ал ш акл д аж о й л аш и ш и . Ралласимон усимликларда барг­
л а р н и н г уралиши, барглар са т \и н и н г кискариш и. Бу мос- 
л аш и ш л а р н и н г \ам м аси , \ а м иссикликка, \а м сув бугла- 
т и ш н и кискартириш га каратилган комплекс м ослаш и ш - 
ди р.
Ф и зи о л о ги к мослашув. Баргнинг исиб кетиш ига карши 
ф и з и о л о г и к мослашув бу —кучли транспирация, органик 
ки сл о тал ар \оси л ки л иш . Александров (1975) буйича, и с ­
с и к л и к к а чидамлилик бу оксил молекулаларининг чидам- 
лил и ги д и р .
Ф и зи о л о ги к мослашувлардан ян а бири бу тубан усим- 
лик л ард аги анабиоз \о л а т и г а утишдир.
У сим ликлар ж ам оасида салкин жойларни эгаллаш.

Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish