Экология
Бафорда, салцин
фаслдан фойдаланиб и сси к д а, уйкуга
кетиш — эфемерлар, эфемероидлар.
Температуранинг организмлар хулк,-атворига таъсири на-
тижасида, улар нокулай температуралардан узлари учун кулай
микроиклимий шароитга кочишлари мумкин. Б ун ин г нати-
жасида улар катта территорияга м и ф ац и ял ан и ш и мумкин.
П ойкилотерм ^айвонларда ким ёвий ва ф и з и к а в и й тер
морегуляция таракки й этмаган. Улар нокулай \а р о р а т пай-
д о булиш и билан ундан уяларда я ш и р и н а д и ,
туп рокд а,
баъзилари эса тупланиб туришади.
Организмлар температурага ф и зи о л о ги к \о л а т н и узгар-
ти риш оркдли *ам мослашади. Т и н и м ёки уй куга кетиш 2
хил булади:
а) ёзги тиним температура баланд ва н а м л и к кам булган-
да ёзги тиним тухташи (ш увок);
б) киш ки уйкуга кетиш ёки ти н и м о л и ш тем пература
паст булганда.
Т иним га кетиш х,ар хил були ш и м у м к и н . Б ун д ай тиним
яхш и шароит ёки м и ф а ц и я г а \ а м о л и б к е л и ш и мумкин,
И с с и к шароитда яш овчи ^ай в о н лар д а эса, у с у т к а л и к рит-
м н и н гузгари ш и га олиб келиш и м у м к и н , м а с а л а н , чул \а й -
вонлари
кундузи дам олиб, кечаси а к т и в \ а ё т кечиради.
Пойкилотерм \ай во нл ар т а н а т е м п е р а т у р а с и н и куёшга
Каратиб, узгартириб бош каради. М а с а л а н , ч и г и р т к а эрта-
лаб куёш нурларига тан аси н и н г к е н г т о м о н и н и , туш д а эса
тор том он и ни каратади.
Х арорат ва ^айвонлар м о р ф о л о г и к т у з и л и ш и орасидаги
конуниятлар бор. Бу Бергман к о н у н и я т и б у л и б , у
шундан
иборатки, совук иклимли ж о й л ард а к а т т а ^ а ж м д а г и турлар
таркалган. Хайвон канча катта булса, у н и н г и сси ку ш к йуко-
тиш и шунча кам булади. Совук и к д и м л и р а й о н л а р д а т а р к
алган сут эмизувчи \ай вонларда к у л о к ва д у м ю зас и н и н г
кискариш и кузатилади, буйин ва о ё к д а р и к ,и с к ар га н булиб,
танаси ерга якин
ж о й л а ш а д и ,
я ъ н и о ё к л а р и к а л т а р о к була
ди, масалан, буни тулкиларД3 к У риш м у м к и н ^ *
Ф изикавий терморегуляИи я > \ а й в о н л а р у ч у н э к о л о ги к
томондан фойдалирок. Бу с у тэм и зу в ч и \ а й в о н л а р д а
тана-
н инг юнг билан копланиш ^ КУШ ларда п а т б и л а н копла-
ниш , тери остида ёг катламининг б у л и ш и .
Температура о р ган и зм л ар и н г т и н и м \ о л а т и д а н ч и к и -
ши, диапаузага утиши ёки м(ФаЦ и я г а к е т и ш и г а с а б а б була-
ди. У усимликлар ва хайвонлардаги \а ё т формаларига таъ-
сир килади.
С ув экологик омили. Сув асосий экологик омиллардан
б и р и були б , ер юзидаги у си м ли клар ва \а й в о н л а р н и н г
яш аш и учун мухим омил хисобланади. Мухит билан модда
ол м аш и н ув и ва ф отосинтез ж араёнида
сув метаболит ва
эритувчи сиф атида кдтнашади. М инерал тузлар у сим ликка
ту п р окд ан сувда эриган холда утади.
Гидробионтлар учун сув яшаш мухити булиб \исобла-
нади.
С у вс и з модда алмаш инуви давом этмайди. Сув бу хаёт
д ем акд и р. Т и р и к о рганизм лар асоси сувдир. усимликларда
у 40 —98% таш ки л кдпади. Хайвонлар танасида хам сув-
н и н г м и к д о р и турлича: чул ч и ф и ткаси д а 35%, ит баликда
93%, каттасида 77,8%, сичк,он боласида 83%, катгасида 79%.
Сув ети ш м асл и ги га чидам лилик тур экологиясига б о т и к ,.
М асал ан д а ш т ш ароитида яш овчи
к у р б а ^ а ,
танасидаги сув-
ни 50% ни йук;отганда,
н ам ликни яхши курувчи утлок, кур-
б ак а си э с а сув н и н г 15% н и йук,отганда улади.
Х а й в о н л а р д а н ам л и к к а чидамлилик усимликларга н ис-
батан кучлирок,. М асалан , одам узтан асид аги сувнинг 10%
ни йук,отса, нобуд булади. Туя эса 27%, куй 23 %, ит 17 %,
сув й у к о т га н д а улади.
У с и м л и к л а р н и н г сувга э\тиёж и жуда юкрри. У рта икдим -
да у са д и ган у с и м л и к л а р н и н г 1 г курук, модда \о с и л к,или-
ш и учун 250 —400г сув керак.
О р г а н и з м л а р н и н г Ер юзида зоналар буйича тарцалиш и-
д а, су в а с о с и й ч е к л о в ч и омил булиб хизмат к,илади.
К у р у к л и к д а у сад и ган усимликлар учун асосий сув манъ-
баи с и ф а т и д а а т м о с ф е р а ёгини хизмат к,илади. Усимли
л а р н и н г с у в б и л а н таъм инланиш и
ж ойларнинг умумий
р а к т е р и с т и к а с и г а б о т и к ,.
Э к в а т о р и а л об ластл ар д а йил давомида 1000 мм ёг»
т у ш а д и . Ч у л з о н а л а р и д а ёгин микдори 100 мм ва ундан кг
хам б у л и ш и м у м к и н .
У с и м л и к л а р г а с у в утишининг асосий йули, бу илд&
с и с т е м а с и б у л и б , усимли|; илдиз оркали тупрокдан сув
ш и м а д и . Т у п р о к д а г и сувлф,
механик ушланиши буйича
хил б у л а д и , у л а р :
1. Г р а в и т а ц и о н с у в
Do'stlaringiz bilan baham: