Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси


----------------------------------------------------------------©



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   109
Bog'liq
Мустақил

----------------------------------------------------------------©
- Экология
3 .2 Ёруглик, харорат, сув ва бошка экологик омиллар
Ёруглик усимликлар учун биринчидан ф отоси н тез ж а- 
р а ё н и н и н г амалга о ш и ш и д а асосий шароитлардан хисоб- 
л а н а д и , иккинчидан у тран сп и рац ияни , яъ ни буглаш иш - 
н и тезлаш тиради. У чи нч и дан, усимликларнинг усиш тез- 
л и г и н и секинлаш тирадиган м у\и т омили хисобланади. П е­
к и н бу ж араёнлар \ а р д о и м бир хил утмайди. У си м лик ри - 
в о ж л ан и ш и ф азасини утганда, маълум даражада, ёруглик 
ва к оро н гул икни талаб килади.
Ё р угл и к у с и м л и к л а р н и н г усишида, яъни хуж айра ва 
туки м аларда борадиган у си ш жараёнлари ва о рган л ар н ин г 
хо си л булишига бевосита таъсир килади.
Ёруглик манбаи куёш радиацияси хисобланади. Бутун 
туш аётган куёш рад и ац и я си н и н г 42% атм осф ера оркали 
кайтарилади , 15% атм осф ерани иситиш учун кетади, ф а- 
к а тги н а 43% ер ю зига к ели б етади. Куёш ради ац ияси бу 
и сси кд и к ва сайёрамиздаги хаётнинг асосий манбаидир. Нур 
э н е р г и я н и н г э к о л о г и к о м и л сифатида хусусияти ун и н г 
ту л к и н узунлиги билан белгиланади. Ёруглик сп ектрида 
куринувчи ультрабинаф ш а ва инфракизил нурлар аж рала- 
д и . У льтрабинафш а н урлар ти рик организмларга ки м ёви й
таъ си р курсатади, и н ф раки зи л эса иссинушк беради.
Ё ругликнинг э к о л о ги к таъсири куйидагича: 1) ф о т о п е­
р и о д и зм — кун билан ту н н и н г крнуниятли алм аш и ш и . 2) 
ёр угл и кн и н г интенсивли ги (люксда), 3) Т у ф и ва сочи л- 
ган р ад и ац ияни н г таъси ри. 4) Ёруглик эн ерги яси н и н г к и ­
м ёви й таъсири.
Ёругликнинг куйидаги курсатгичлари экол оги к ахами- 
ятга эга:
1) таъ си рчанли кн ин г узокдиги, куннинг узунлиги
2) тезлиги энергетик улчамида
3) спектрал таркиби
Ёруглик ресурс хам хисобланади, у энергия булиб хаётий 
ж араён ларга таъсир кил ад и.
У си м л и к ва х ай вон л арда куйидаги хаётий ж араён л ар
ёр угли к иш тирокида ам ал га ошади:
1. Ф отосинтез — бунга тушаётган ёругликнинг 1—5% 
м и к д о р и ишлатилади ва озукд занж ирининг эн ер ги я м а н ­
баи хисобланади, у хлоро ф и лн и н г синтез к и л и н и ш и да му- 
Х и м
хисобланади.
2. Т ранспирация — бунга тушаётган ёругли кн ин г 75% 
иш латилади; и н ф р аки зи л нурлар эвазига амалга ош ади.


3) Харакат. Ф о то тр о п и зм , ф о то н аст и я у с и м л и к л а р д а
керакли ёруглик билан таъ м и н л аш учун.
4) Хайвонларда, ф ототакси с ёрукпик м ан б аъ и га инти- 
л иш
5) Ф отопериодизм — к у н н и н г у зу н -ки ск ал и ги га усим- 
л и к л ар н и н г мослашиши.
6) М оддаларнинг си нтез кд л и н и ш и , п и гм ен т ац и я таъ- 
сири.
Э кол оги я ва ф и зи о л о ги я д а ё р у и и к м и к д о р и , ундаги 
усимликларга ф и зи ологи к таъ си р курсатадиган н урлар ор- 
кали х,исобланади. Куёш нури спекторидаги ф о то си н тети к
ак ти в ради ац ия (Ф А Р) — ф о то си н тезд а и ш л ати л ад и га н
асосий нурлардир.
У симликлар том он и дан й и л буйи кабул к,илинадиган 
ёруглик фак,ат ёруглик тезли ги га богли к булм асдан , у кун 
узунлигига \ам боглик. Кун узунлиги экватордан кугбларга 
Караб ош иб боради. У си м ликлар цоплами учун й ил буйи 
к,абул к,илинадиган р ад и ац ия суммаси эм ас, уси м л и к л ар
усиш мавсуми давридаги ёругли к микдори а \а м и я т и г а эга.
/У с и м л и к л а р ф акат бевосита т у ф и туш адиган ёруглик- 
д ан ги н а эмас, таркрк, туш адиган ёругликдан \ а м ф ой дал а- 
нади. Т у ф и тушадиган куёш нури купинча у си м ли клар учун 
хавфли, чунки куёш нури кучи ни н г таъсири н ати ж асид а 
усим ликлар цитоплазмаси ва хлорофил нобуд булади. Т а- 
рк,ок, х,олда тушадиган ёругли к усимликлар то м о н и д а н туда 
узлаш тирилади. У ф о й д а л и р о к булиб, ун ин г 50 — 60% ф о ­
тоси н тез учун м у\им с а р и к —кизил нурлардан иборатдир. 
Т у ф и тушадиган ёругликда бу хил нурлар м и к д о р и 30 — 
35% ошмайди.
Ёруглик севар усимликлар барглари асосан к у н н и н г хав­
ф л и соатларида, рад и ац ияни кам кабул ц и л и ш га м ослаш - 
ган. Барглар горизонтал т е к и с л и к к а нисбатан катта бурчак 
х,осил к,илиб жойлашади. Бундай ж о й л аш и ш н и дарахтлар- 
дан эвкалипт, мимоза ва бош кдпарда куриш м у м к и н , жуда 
куп утчил усимликларда \ а м бундай \о л а т учрайди. М аса- 
л а н ёввойи латук уси м ли гид а \а м м а барглар ш и м о л д ан
ж анубга каратилган, б у н и н г н атиж асида туш пай тидаги
кучли куёш нурлари оз микД орда кабул к и л и н ад и , бундай 
усим ликлар компас уси м ли клар дейилади.
У симликлар яш айдиган м у \и т н и н г ёруглик б илан таъ- 
м и н лани ш и бизн и нг сайёрада жуда турли тум андир. М аса- 



Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish