Х. М. Шеннаев Т. М. Баймуратов суғурта иши ўҚув қЎлланма


Ривожланаётган давлатларда омонатларни суғурталаш тизими



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/117
Sana22.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#92796
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   117
Bog'liq
sugurta ishi

Ривожланаётган давлатларда омонатларни суғурталаш тизими
1
 
Мамлакат 
Ташкил 
этилган 
йили 
Давлатнинг 
иштирок 
этиши 
Қопламаларнинг 
энг кўп миқдори 
Йиллик 
бадал ( %) 
Чехия 
1994 

11756 
0,0-0,27 
Венгрия 
1993 

4564 
0,048-0,036 
Польша 
1995 

4400 
0,33 гача 
Руминия 
1996 

3600 
0,03 
Украина 
1998 

250 

Қозоғистон 
2000 

Шкалага мувофиқ 
0,4-0,8 
Ўзбекистон 
2002 

1278 долл. 
0,5 гача 
Энди биз депозитларни суғурталаш механизми айрим шарқий Европа 
ва МДҲ мамлакатларида қандай йўлга қўйилганлиги билан танишиб 
чиқамиз(3-жадвалга қаранг). 
Жадвал маълумотларидан кўриниб турибдики, баъзи Шарқий Европа 
мамлакатларида, хусусан, Чехия, Венгрия, Польша, Руминия каби 
давлатларда депозитларни суғурталаш фондлари, асосан, 1991 йилдан 
кейин, яъни социалистик тузум тугатилгандан кейин ташкил этилган. 
Таҳлил этилаётган мамлакатлар таркибида энг кўп миқдорда суғурта 
қопламалари Чехияда тўланади, яъни бу ерда банк банкрот деб эълон 
қилинганда депозитларни суғурта қилиш фондидан тўланадиган пул 
маблағлари миқдори 11756,0 долл.ни ташкил этади. МДҲ мамлакатларида 
биринчилардан бўлиб, жисмоний шахсларнинг банкдаги омонатларини 
ҳимоялаш бўйича фонд Белоруссияда ташкил этилган. Шуниси диққатга 
сазоварки, жисмоний шахсларнинг омонотларини ўз вақтида аҳолига 
қайтаришни кафолатлаш Белоруссия Республикасининг Конституциясида 
ўз аксини топган. Кафолатлаш фонди Белоруссия Миллий банкида ташкил 
этилган бўлиб, банк тўлов қобилиятини йўқотган тақдирда битта 
омонотчининг 2000 долл.гача пул маблағи қайтарилиши кафолатланади. 
1
www. Allinshrans.RU. 


171 
Тижорат банклари ҳар ойда кафолат фондига омонатларнинг қолдиғига 
нисбатан 0,1 фоиз миқдорида мажбурий бадал тўлаб борадилар. Кафолат 
фондининг пул маблағлари ҳажми жами омонат қолдиқ суммасининг 5 
фоизи миқдорида белгиланган. 
Ўзбекистонда фуқароларнинг банкдаги омонатларини кафолатлаш 
фонди 2002 йилда ташкил этилган бўлиб, банклар банкрот бўлганда 
тўланадиган қоплама миқдори энг кам иш ҳақининг 100 бараваригачани ва 
ундан ошган сумманинг энг кам иш ҳақининг 250 бараваригача 90 фоизи 
қопланиши қонун ҳужжатларида баён этилган. Энг кам иш ҳақининг 100 
баравари 940,0 минг сўмга тенг бўлиб, у 2006 йилнинг 17 январь ҳолатига 
биржадан ташқари валюта курси бўйича 792,8 долл.ни ташкил этади. 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish