5
1. ОРТОПЕДИК СТОМАТОЛОГИЯ ТАРИХИДАН ЛАВХАЛАР
Бешикдан то қабргача илм изла.
(Хадисдан)
Бизнинг мутахасислигимизни ривожланиши уч босқичдан иборат.
Биринчи босқич – қадим замондан уйғониш давригача. Бу давр ичида
тишларга протез қўйиш хунармандчилик бўлиб, бу иш билан заргарлар,
сартарошлар, чилангарлар ва темирчилар шуғулланганлар.
Иккинчи босқич тахминан X асрдан XIX асргача давом этган. Бу давр
ичида тишларга протезлар қўйиш юқори малакали сарой жаррохларини ишига
айланди.
Учинчи босқич XIX асрдан шу кунгача бўлган
даврни эгаллаб, ҳаққий
тиббий соҳага айланди ва бу иш билан ўрта ёки олий маълумотга эга бўлган
касб эгалари шуғуллана бошлашди.
Инсонларга суньий тишларни қўйиш билан қадим
замонларда
шуғулланишгани тўғрисида аниқ маълумотлар мавжуд. Масалан 4500 йил
аввал Мисрда яшаган Хефрез қабридан мурда ёнида ёғочдан ясалган тиш
протези топилган. Қазилмалар шундан далолат берадики қадим замонларда
тиш қаторларини тиклаш учун хайвон ва инсон тишларидан фойдаланишган.
Уйғониш даврининг (XV аср) 1517-1590 йилларда Париж шахрида
яшаган, тиш даволаш соҳасида катта ишлар қилган Амбруаза Паре сингари
жаррохлар билан машҳурдир. Қаттиқ танглай нуқсонларини (кемтикларини)
обтураторлар билан тиклашдаги биринчи ихтиро унга таълуфлидир. Ўзакли
тишларни яратиш ғояси ҳам
Амбруаза Парега тегишлидир, кейинчалик
Фошер бу ишларни мукаммаллаштирган. Фошернинг чоп этган китобида тиш
қаторлари аномалияларини ортопедик йўл билан даволаш фикрлари
билдирилган. Олим тиш протезларини яратишда фил ва қорамол суягидан
олтиндан ва маймун ва инсонларнинг табиий тишларидан фойдаланган.
Фошер илк бора олтин қопламаларни ташқи юзасини оқ эмаль билан ёпишни
таклиф этган. Шу фикрлари билан сунъий тишларни кўриниш жиҳатдан
табиий тишлардан фарқ қилмаслик ғоясини сурган. Бу
борадаги изланишлар
француз дорифуруши Дюшато билан хирург Дюбуа де Шеманлар томонидан
сунъий қопламалар учун чинни ҳомашёлари таклиф қилинди. Бу фикрни
илгари сурган италиялик Фонций 1808 йилда
чиннидан ясалган сунъий
қопламаларни метал тугмачалари (крампон) билан ишлаб чиқарди.
Годиернинг 1839 йилдаги каучукни вулканизациялаш ихтироси тиш
протезлаш соҳаси ривожининг кейинги босқичидан далолат беради. Каучук
олиб қўйилувчи протезлар базисини ясашда ишлтиладиган бўлди. Бунгача
Пурман (1648-1721 й) ва Профф (1756 й.) жағлардаги мум ва сурғучдан
6
қолиплар олиш, ҳамда улардан гипс ёрдамида моделлар қуйишни
таклиф
этган эдилар. 1820 йилда Делабар қолиплар олиш учун қошиқлар ихтиро этди.
Стенс кейинчалик ўзининг исми билан машҳур бўлган қолип олувчи ҳом
ашёни таклиф этди. Функционал қолип олиш ғояси Шроттга тегишлидир. Энг
содда биринчи гипсли артикулятор 1805 йилда Парижлик шифокор Гарио
томонидан яратилди. Бу аппаратни 1865 йилда Бонвил мукаммаллаштирди.
Қопламаларнинг муаллифи бўлган Мутон 1764 йилда протезларни
тишларга маҳкамлаш вазифасини ўтовчи кламмерларни қўллай бошлади.
Француз Де Саран 1884 йилда тиш тож қисмларининг нуқсонларини
қистирмалар билан тиклашни амалиётга олиб кирди. 1906 йилад Кармихаэль
ярим қопламаларни олтиндан ясашни таклиф этди. Оледорф эса 1909
йилда
қуйма қистирмаларни қўллади. Қуйма тиш протезлар ясашни усулини 1907
йилада Таггарт ишлаб чиқди.
1940 йилда биринчи марта Н.Д. Астахов, Е.М. Гофунг, Д.Я. Катц
ортопедик стоматология дарслигини босмадан чиқардилар. Ушбу дарсликнинг
яратилиш совет ортопедик стоматологиясининг шаклланганлигидан далолат
беради, ҳамда у фан сифатида бошқа тиббииёт фанлари қаторида ўз ўрнини
топди.
Do'stlaringiz bilan baham: