Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Махаллий материалдак фойдаланиш



Download 0,95 Mb.
bet19/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Махаллий материалдак фойдаланиш. Махаллий материал дейилганида халк селекцияси йули билан етиштирилган, у ёки бу жойдаги ахоли томонидан узок вактдан бери экиб келинаётган жайдари навлар тушунилади. Бу навларнинг келиб чикиши купчилик холларда номаълум булади. Неча юз йиллардан бери экиб келинаётган баъзи навлар мазкур жойда урнашиб олган одамлар олиб келган популяциялардан, бошкалари - узга юртлардан ва хориждан олиб келинган-у, вакт утиши билан аввалги номларини йукотиб куйган ва белгилари узгариб колган навлардан, учинчи хилари эса, махаллий материалнинг янги келтирилган навлар билан табиий равишда чатишуви, табиий ва бир кадар сунъий танлаш булиб утгани натижасида келиб чиккан булади.
Махаллий навларнинг куп чилиги у ёки бу белгилари жихатидан яхши ажралиб турадиган куп сонли усимлик формаларидан иборат нотекис популяциядан ташкил топади. Махаллий навлар узининг морфологик белгилари жихатидан нотекис, яъни хар хил булишига Карамай, узок давом этган табиий ва сунъий танлаш натижасида етишиб чиккан булгани учун, махаллий Тупрок-иклим шароитларига мослашганлиги жихатидан анча бир текис ва касаллик кузFатувчилари хамда зараркунандаларнинг махаллий иркларига юкори даражада чидамли булади. Улар бошка шароитларда устирилганида, одатда, юкори хосил бермайди.
Махаллий, яъни жайдари навлар махаллий шароитларга яхши мослашадиган ва жуда турли-туман морфологик биологик хамда биокимёвий белгиларига эга булгани туфайли юкори хосил берадиган янги навларни етиштириб чикариш учун кимматли дастлабки материал булиб хисобланади. Махаллий навлар билан ишлаища селекциянинг вазифаси хужалик учун энг кимматли усимлик формаларини ажратиб олиш ва уларни районлаштирилган навларга солиштириб, синаб куришдан иборат. Натижалари яхши чикадиган булса, бу навларнинг махаллий шароитларга мосланувчанлигини саклаб колган холда уларни морфологик жихатдан текислаб олиш ишлари утказилади.
Узбекистонда хозир районлаштирилган талайгина навларнинг купчилиги танлаш йули билан жайдари навлардан яратилган: чунончи, купгина ковун навлари; Кузибой 30, Гулистон деган тарвуз навлари; Маргеланский 322, Узбекский 740 деган бодринг навлари; Самаркандский красний 172 деган бош пиёз нави; Майский ВИРа деган саримсок нави, Сарик мирзои 304, Кизил мирзои 228 деган сабзи навлари; Эртолишар деган редиска нави; Узбекистанский 243 деган укроп нави; Маргеланский 330 деган аччик калампир нави, Андижанская 9 деган турп, Нон кади деган коюк навлари шулар жумласидандир.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish