Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ёввойи холда усувчи гурлардан фойдаланиш



Download 0,95 Mb.
bet18/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ёввойи холда усувчи гурлардан фойдаланиш. Ёввойи холда усувчи усимликларда хужалик учун фойдали белгилари хам булиши мумкин, шу нарса улардан селекция ишида фойдаланишни максадга мувофик килиб куяди. Бу ишнинг муваффакиятини биринчи галда конкрет бир тур ирсий асосининг усимликни устириш шароитларига катай муносабатда булишига, унинг нечогаик узгарувчангига бод лик. Янга экиннииг истикболлилиги унинг махсулдор лиги, механизмлар ёрдамида устириш ва хосилини йиииб-териб олишга яроклилиги, экиб етиштиришнинг рентабеллиги билан белгиланади.
Еввойи холда усувчи усимликлар селекция ишида икки йуналишда ишлатилади:

  1. Энг яхши формаларини танлаб олиш ва уларни устириб, етиштириш. Бутун ер юзида хаммаси булиб 600 дан ортикрок турга мансуб формалар сабзавот усимликлари тарикасида йиииб олиниб, урганилади ва ишлатилади. Оврупо мамлакатларида салатга ишлатиладиган усимликлар тарикасида кресс-салатнинг баъзи турлари, оддий коки ут, зиравор сабзавот тарикасида эса, оддий ва тукли боршчевик икхи уйли кичиткон, татар хрени - катран ишлатилади. Марказий Осиёда ёввойи колда усувчи исмалок, ровоч, пиёз, саримсок, ачамбити, дала хантали овкатта ишлатилади. узбекистонда якинлардан бошлаб анзур пиёз экиладиган булди.

  2. УсимликларДан. Дурагайлаги ва уларни яна урганиш ва танлаш учун фойдаланиш. Ёввойи холда усувчи усимликлар аксари узла- рининг кимматли хусусиятларини (кишга чидамлилиги, касаляик- ларга бардошлилиги ва бошкаларни) авлодаарига берадиган гуёхн би[. донор булиб хисобланади, уларкинг уша авлодлари орасндан кейин янги навларга ккуйиладиган барча талабларни кондирадиган формалар танлаб олинади. Масалан, Узбекистан сабзавот -иолиз экинлари ва картошкачилик илмий- текширши институтида ковун* ларнинг урта осиё кенжа турига мансуб жайдари ва селезщия навларини ярим маданий кенжа т)фга кирадигаи Кутана номли нав била!! чатиштириб, Олтин тепа, Лаззатли, Олтин водий, Туе па деган навлар етиштирилдики, булар она наалардаи маданий кенжа туршшг морфологик ва биолошк белгиларни мерос. килиб олган булса, донор урнини босган ярим маданий ота навдан ун-шудринг касаллигига 100% ва фузариоз сулиш касаллигига 80% чидамлиликни мерос килиб олган.


Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish