Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

Караганда 
яхширок наф беради. Далаларга беда 
экиш тупрокда чиринди билан азот купайишига ѐрдам беради-ю, лекин 
фосфор билан калийнинг тупланиб борадиган харакатчан шаклларини анча 
камайтириб куяди. Шу муносабат билан бедазор хайдалганининг биринчи 
йили ерга асосан фосфорли ва калийли угатлар солинади. Азотли угатлар 
берилмайди ѐки жуда кам микдорларда (гектарига 30-40 кг микдорида) 
ишлатилади. Кейинчалик бориб солинадиган азотли угатлар микдори 
(дозалари) оширилади. 
Угитларни солиш меъѐрлари ва муддатлари. 
Ортикча микдорда 
угатлаш хам, кам угатлаш хам силни камайтириб, сифатини ѐмонлаштиради, 
иктисодий самарадорликни пасайтириб юборади. Солинадиган угатлар 
микдорини хисоблаб чикиш усуллари хилма хил булса хам, хозирча 
мукаммаллаштирилган эмас. Хозирга вактда балансни хисоблаш усулидан 
фойдаланилади. Бунда солинадиган угатлар микдори тупрокдага озик 
моддалар микдорини хисобга олиб туриб, режалаштирилган хосилга караб 
белгиланади. Солинадиган 


угитлар микдорини хдсоблаб чикиш учун аввало режалаштирилган 
хосилни етиштиришга усимликларнинг тупрокдан оладиган минерал озик 
элементлари микдорини аницлаш зарур. Сунгра тупрок сарфланадиган шу 
элементларнинг микдорини, экиннинг тупрокдан оладиган моддалардан ва 
солинадиган угатлардан фойдаланиш коэффицентини билиш керак. 
Солинадиган угитлар микдори куйидаги формулага мувофик аникданади: 
ЮОВ-ПКп* С 
бу ерда: Д - солинадиган угатлар микдори (ц/га); 
В - режадаги хосил етилиши учун тупрокдан сарфланадиган 
озик моддалар микдори (кг/га); 
П - тупрокдаги озик моддалар микдори (осон 
гидролизланадиган азот, харакатчан фосфор, алмашинадиган калий, 
уларнинг 100 г тупрокдаги мг хисобидаги микдорини коэффицснт 30 га 
купайтириш йули билан аникданаци); 
Кп - тупрокдан олинадиган тегишли озик моддаларнинг 
усимликлар томонидан фойдаланиши (% хисобида); 
Ку - угатдан олинадиган тегишли озик моддаларнинг 
усимликлар томонидан фойдаланиши (% хисобида); 
С - угатдаги таъсир курсатадиган модда микдори (% 
хисобида). 
Тупрокдан усимликлар томонидан олинадиган озик моддалар 
микдори, тупрокдаги озик моддалар ва угатлардан фойдаланиш 
коэффицентлари доимий булмагани учун ишлатиладиган угатларнинг 
микдорини белгилашнинг бу усули унча аник эмас. Шу муносабат билан 
ушбу усулдан фойдаланишда барча курсаткичларни илмий муассасалар 
кумаги билан аниклаб олиш зарур. Угатлар микдорини белгилашнинг 
хисоб-китоблар йули билан аникдаш усули илгор хужаликларда тобора 
кенг раем булиб бормокда. 
Угатлар солишни механизациялаш. Экинга солинадиган асосан 
органик ва минерал угитларни тайѐрлаш, транспортга ортиш, ташиш ва 
тупрокка солиш ишлари механизациялаштирилган. Органик угитларни 
транспортга ортигцда ПУ-05 русумли фейферли универсал пофузчик, ПБ-
35 русумли буддозер-пофузчик, ПФ-П2, ПГХ-05 русумли пофузчиклар 
ишлатилса, уларни ташигцца 2ПТС-П/793, 1ПТС-2 русумли тиркаладиган 
фанспорт воситалари ишлатилади, угатларни сочиш учун органик 
угатларни сочиб берадиган РОУ-5, ПРТ-10, ПРТ-16, ПРТ-25, РТО-6 
русумли мосламалардан фойдаланилади. Органик угитлар сочиб 
чикилганидан кейин кузги шудгор пайтида плуглар билан тупрокка кумиб 
кетилади. 



Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish