Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва


бороналаш  учун  тупрокнинг холатига караб БЗТС-1.0 маркадаги  тишли  огар



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

бороналаш 
учун 
тупрокнинг холатига караб БЗТС-1.0 маркадаги 
тишли 
огар 
борона, БЗСС-1.0 
маркадаги тишли уртача борона, ѐки 
ЗБНТУ-1.0 
маркадаги уч звеноли огар 
боронадан фойдаланилади. Бороналаш билан бир каторда ВП-8 маркали 
текислагич ѐрдамида ер текислаб чикилади. 
3. УГИТЛАРНИ ИШЛАТИШ (гѐИТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ)
Полиз экинларининг минерал озикага эхтиѐжи ва муносабати. 
Полиз экинлари тупрокдан озика моддаларини нисбатан купрок 
узлаштирадиган булиши билан фарк килади, шунинг учун угатлар 
солинганида уларнинг ривожи яхшиланади. Узбекистон сабзавот-полиз 
экинлари ва картошкачилик илмий-текшириш институтининг 
маълумотларига 
Караганда 
бир тонна ковун хосили тегишли микдордаги 
палаги билан бирга хисоблаганда тупрокдан уртача 3 кг азот ва 1,06 кг 
фосфорни узлаштиради. Шу билан бирга тупрокдан йуколиб борадиган 
минерал озика элементлари тупрок унумдорлиги ва хосил салмогига караб 
хар хил булади. Хайдалган бедазорда хосил уртача 35 т/га булганида 
тупрокдан: 2,69 дан 3,12 кг гача азот, 0,85 дан 1,4 кг гача фосфор йуколса, 
гунг солиб кадимдан хайдаб келинадиган ерларда хосил 40 т/га булганида 
3,37 кг азот, 1,22 кг фосфор йуколади; тупрокка минерал угат солинганида 
эса хар бир тонна хосил хисобидан олинганда . тупрокдан 2,78 кг азот ва 
1,19 кг фосфор йуколади. Хосил уртача 30-40 т/га ни ташкил этганида 
тупрокдан йуколадиган азот микдори гектарига 117-163 кг ни ва фосфор 
микдори 35-59 кг ни ташкил этади. 
Полиз экинлари учун гунг ва хар хил компостлар минерал озика 
алементларининг энг мухим манбаи булиб хцсобланади. Марказий Осиѐнинг 
сугорилагиган полизчилигида якин-якинларда хам ерга органик угитларни 
солиб т риш шарт деб хисобланар эди. Чириган гунг 3-6 кг дан 
ханжуварларга солинар эди. Сунгра устига тупрок сепиб, 
ypyF 
экилар эди. 
Кейинчалик экиш техникаси узгаряши муносабати билан гунгни кузги 
шудгор ѐки ерни экиш олдидан хайдаш вактида бугун далага ѐ булмаса плуг 
ѐки окучник билан очилган эгатларга солиш раем була бошлади. Гунг ерни 
хайдаш вактида сидиргасига сочиб бериладиган булса, гектарига 40-60 т 
Хисобидан солинади. 
Минерал угитларни ишлатишнинг хусусиятлари. Узбекистондаги 
сугориладиган дехкончилик шароитларида полиз экинларига минерал 


угатлар солишнинг уз хусусиятлари бор, бу нарса тупрокларнинг 
чириндиларга камбагал, карбонат тузлари куп, суст ишкорий реакцияда 
булиши ва ютиладиган ишкорий ер асосларининг туйинганлигига богликдир. 
Тупрокларда карбонатларнинг куплиги фосфат кислотанинг тез бирикиб 
олишига сабаб булса, юкори даражадаги тупрок биогенлиги азотнинг тезгина 
аммоний шакллардан сувда яхши эрийдиган нитрат бирикмаларига айланиб 
олишига ва шу туфайли тупрок катламлари узра доим кучиб юришига сабаб 
булади. 
Узбекистон тупроклари таркибида азот ва сингийдиган фосфат 
кислота кам, лекин бу тупроклар калий билан нисбатан яхши таъминланган. 
Шунинг учун хам, Узбекистон сабзавот полиз экинлари ва картошкачилик 
илмий тскшириш институтининг тадклкотлари курсатиб берганидек, полиз 
экинлари азотли ва фосфорли угатларга купрок мухтож булади. Бу экинларга 
азотли угитлардан кура фосфорли угитларни солиш купрок самаралидир. 
Калийли угатлар купчилик холларда камрок наф беради. Азотли ва 
фосфорли угатлар биргаликда ишлатилганида ва минерал угатлар азот, 
фосфор, калий нисбати жихатидан тулик солинганида натижаси хаммадан 
яхши булиб чикади. Чунончи, тажрибалардан бирида угатлар солинмасдан 
ковун етиштирилганида гектарига 24,5 т, 90 кг/га х,исобидан факат азот 
берилганида 27,9 т, 90 кг/га хисобидан факат фосфор берилганида 30,8 т ва 
90 кг/га дан азот билан фосфор биргаликда берилганида 40,8 т хосил 
етиштирилган. 
Юкори хосил олинадиган жуда унумдор ерларга шунингдек сизот 
сувлари якин жойлашган тупрокларга калийли угатлар солиб туриш зарур. 
Чириндиларга бирмунча бой булган боткок ва утлоки тупрокларда фосфорли 
угатлар буз тупроклардагига 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish