Гуруҳ битирувчиси Тўлашева Зулхумор Абдулхамидовнанинг


Мултьфильмлар ва эртакларнинг қаҳрамонларининг пластилиндан ясалган ҳайкалчалари



Download 0,58 Mb.
bet19/21
Sana16.03.2022
Hajmi0,58 Mb.
#493037
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
Тўлашева Зулхумор БМИ тўғриланган варианти

Мултьфильмлар ва эртакларнинг қаҳрамонларининг пластилиндан ясалган ҳайкалчалари .



Машғулот охирида болалар билан биргаликда қизиқарли бўлган эртак ёки мультфильм қаҳрамонларини эслаб, фикрлаш орқали улардан гуруҳли бир сюжетли композициялар тузилади ҳамда болалар нутқини, фикрлашини, ижодкорлигини ривожлантириш учун улардан ясаган ҳайвончаларидан тузилган композициядаги қаҳрамонларга овоз бериш, уларни жонли қилиб ўйнатиш билан сюжет асосида мантиқий фикрлаш, нутқни ривожлантириш амалга оширилади. Тарбиячи-педагог эса бунда режисёрлик вазифасини бажаради. Ясалган ҳар бир ўйинчоқ ҳайкалчаларга овоз берилади. Бундай ижодий жараён орқали уларнинг нутқлари ҳам равонлашади. Қолаверса, бундай машғулотлар болаларга комплекс таълим ва тарбия беришга ва уларни мактабга тайёрлашга яқиндан ёрдам беради.
Болалар билан эртак сюжети бўйича ўйинчоқ ясашдан олдин тарбиячи-педагог ота-оналарга ўз болалари билан биргаликда ўша эртакни ўқиш, боланинг эътиборини персонажлар характерига ва уларнинг ҳаракатларига қаратиш топшириғини бериш мумкин.
Мавзу. Сигир ҳайкалчасини ишлаш.
Машғулотнинг мақсади. Болаларга сигирни ясаш техникасини ўргатиш ва ижодкорлигини ривожлантириш. Уй ҳайвонларининг конструктив тузилишини идрок этишга ўргатиш.
Машғулот учун керакли материаллар: намунали ишнинг ўзи ва нусхалари, ҳайвончалар тасвирланган рангли расмлар, видео роликлар, пластилин, стек, стаканда сув, латта ёки қоғоз салфетка ва ҳ. к.
Сигир ҳайкалчасини ишлаш технологияси қуйидаги босқичларда олиб борилади:
Биринчи босқич. Болалар сигир ҳайкалига керакли материаллар билан таништирилади. Сигир ҳайкалини


Сигир ҳайкалчасит ишлаш босқичлари.
ишлаш технологиясидаги босқичлар тушунтирилади. Болаларга босқичлар билан ишланган расмдан нусхалар бериб чиқилади. Сигир ҳайкалини ишлаш учун кулранг, сариқ, қора ёки жигарранг рангдаги пластилинлар танлаб олинади.
Иккинчи босқич. Сигирни боши учун кулрангрангли пластилин олиб уни нок Шохи эса сариқ рангдаги пластилиндан ясалади. Сўнгра қулоғи ва сочи қора рангли пластилиндан тайёрланади. Бош қисмини ишлаш якунида кўзи, бурни ва оғзи ишланади.


Учинчи босқич. Гавда қисмини кулранг рангдаги пластилиндан олиб уни ҳам худди бош тузилишига ўхшатиб Уч ўртоқ сигирлар суҳбати мавзусида сюжетли композиция. Лекин у бош қисмига нисбатан каттароқ қилиб ишланади. Сигирни ола-була қилиш учун устига қора холча учун кичкина думалоқ шарикчалар тайёрлаб олиб, уларни тана қисмига ёпиштириб чиқилади.
Тайёрлаб олинган бош ва тана қисми бириктириб чиқилади. Сўнгра оёғи кулранг, туёғи эса қора пластилиндан ясалади. Тўртта оёғи чувалчангсифат қилиб олинади, туёғини эса кичикроқ қуртларга ўхшатиб тайёрлаб олиб, уларни расмдагидай қилиб букланади. Тайёрлаб олинган оёқ ва туёқларни сигирнинг гавда қисмига бириктириб чиқилади. Сигирларни елин қисмини пушти рангли пластилиндан ясаб, уларни қорин қисмига ёпиштириб чиқилади. Сигир ҳайкалчаси тайёр бўлгач машғулот охирида улардан фойдаланиб, болалар билан биргаликда сюжетли композиция ҳақида суҳбатлашиб олинади. Кейин болалар ўзлари гуруҳдошлари билан биргаликда бирор мавзу асосида сюжетли композиция тузишади. Масалан, “Учта дўст сигирлар суҳбатда”, “ Қўрғон ичидаги сигирлар” ва ҳ.к. бўлиши мумкин.
Болалар билан сигир ҳайкачасини ишлаб тугатгач, болаларга сюжетли композиция тузиш айтилади. Болаларнинг 3-4 нафари бирлашиб гуруҳларга ажралиб, ўзлари мустақил мавзуларни ўйлаб топиб сюжетли композиция тузадилар. Агарда композицияга мавзу топишга қийналишса, уларга бироз йўналиш бериш лозим. Яъни тарбиячи-педагог болаларга бир неча мавзуларни мисол қилиб келтириб, уларни расмларидан нусхалар кўрсатади. Сўнгра уларга композицияни бошлаш айтилади. Бундай композиция ишлаш болаларга жуда қизиқарли машғулот ҳисобланади. Шунинг учун улар бундай машғулотга фаол иштироқ этишади.


Мавзу. Ўйинчоқ оқ айиқ ҳайкалчасини ясаш.

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish