73
ижтимоий тизимлар ривожланишини фақат зиддият ва конфликтлар орқали
асослашган уринувчи таълимот жамият щаётини бир томонлама Ўрганишга
олиб келишини кЎрсатмоқда.
Буржуа социологияси номи билан аталган \арб социологик таълимотида
щам Ўзига хос ижобий жищатлар билан бир қаторда, ижтимоий тизимлар
ривожланишининг ички зиддиятли хусусиятларини щисобга олмаслик щам
жамиятни бир томонлама тушунтиришни билдиради.
“Жамият щаётининг индустрлашуви объектив равишда, қайси ижтимоий
тизимлар бЎлишидан қатъий назар, ижтимоий иерархиянинг бир хил
(ягона)типига олиб боради” -деган америка социологларининг фикри хозирча
тарихий ривожланиш амалиётида тасдиқланмоқда.
Жамиятнинг моддий-ишлаб чикариш жараёни социологияда ижтимоий тизим
сифатида олиб қараб Ўрганилади. Моддий ишлаб чиқариш тизими-ижтимоий
щаёт сощаси бЎлиб, кишиларнинг моддий неъматлар ишлаб чиқариш
фаолияти билан бо\лиқ.
Щар қандай ижтимоий жараёнлар инсон фаолияти билан бо\лиқ. Муайян
ижтимоий бирлик сифатида уюшган кишиларнинг катта-катта гурущлари,
синфлар,миллатлар миллий-этник,
ижтимоий-демографик,нисбатан кичик
тизимлар: Ўқув-тарбиявий, оила-турмуш ва бошқа гурущлар, ижтимоий
ташкилотлар, бирлашмалар, иттифоқлар-жамиятнинг ижтимоий таркибини
ташқил қилади. Улар тарихий ривожланиш босқичларида турли ижтимоий
асосларда шаклланадилар. Яшаш шароитига, ривожланиш хусусиятларига,
ижтимоий эщтиёжга, мнфаатларга ва муайян мақсадга эга бЎлади. Ижтимоий
тизимлар занжирида турли Ўзига хос халқага эга бЎладилар. Ички ташкилий
тузилиши, характери, функционал ва ривожланиш даражаси, турмуш тарзи,
фаолият шакли ва усуллари билан қадриятлар тизими, норма, \оялари,
қарашлари ва бошқа жищатлари билан Ўзаро фарқ қиладилар.
Жамиятнинг
ижтимоий таркибини конкрет тарихий давр кесимида олиб қараш талаб
қилинади, чунки, турли тарихий даврлар ижтимоий таркиби Ўзаро сифат ва
хусусиятлари билан фарқ қилади.
Жамиятнинг ижтимоий таркибини социология жищатидан Ўрганиш уни уч
маънода: умумий, махсус кенг ва хусусий тор маънода олиб қарашни тақозо
этади.
Умумий маънодаги ижтимоий таркиб-жамиятнинг бир бутун таркибини
ташкил қилади. Бу ижтимоий таркибнинг элементи сифатида жамиятнинг
ижтимоий муносабатларига мос тушувчи иқтисодий сиёсати, идеологияси
каби сощалари киради.
Иккинчи, махсус, кенг маънодаги ижтимоий
таркибга ижтимоий-тарихий
бирлик муносабатлар киради. Бу таркиб миллий-этник, ижтимоий-
демографик, мутахассислик ва бошқа шу каби кишилар гурущларини Ўз
ичига олади.
Тор маънода ижтимоий таркиб тушунчасига мещнат жамоалари,щудудий
бирлик, нисбатан тез Ўзгарувчан гурущлар киради.
Бозор муносабатларининг таркиб топиши жараёнида Ўзбекистон ижтимоий
таркибида кескин Ўзгаришлар рЎй бермоқда. Бу Ўзгаришларни юқорида
74
кЎрсатилган уч методологик босқич бЎйича социологик тадқиқ қилиш -
асосий масалалардан бири бЎлиб қолмоқда.
Do'stlaringiz bilan baham: