Государственная инспекция по надзору за безопасным ведением работ


Қўриқланадиган объектлардан берилган масофаларда жойлашган



Download 2,17 Mb.
bet63/74
Sana24.02.2022
Hajmi2,17 Mb.
#200443
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   74
Bog'liq
2 5413406994973329047

Қўриқланадиган объектлардан берилган масофаларда жойлашган
ПМ иморатлари сиғимини ҳисоблашга мисоллар
Агар ПМ иморати жойлашган жойдан 900 м масофада темир-бетон элеваторининг биноси ва 1400 м масофада ишчилар қўрғони жойлашган бўлса, ПМ иморатини чегаравий сиғими аниқлансин. Юзага очиқ қўйишнинг вариантлари кўриб чиқилсин.
Ишчилар қўрғонидан 1400 м масофада жойлашган марзаланмаган ПМ иморати 100 тоннадан кўпроқ ПМни сиғдириши мумкиндигини 3П жадвални 2-бандидан топамиз, элеваторнинг хавфсизлиги учун эса ПМни анча катта массаси олиниши мумкин (3П жадвални 1-банди), демак иморат сиғимини танлаш ишчилар қўрғони хавфсизлигидан келиб чиққан ҳолда бажарилиши керак.
3.2. Ташқи зарядларни ва юмшатиш учун қудуқ (шпур) зарядларини портлатишда ойнага зарбли ҳаво тўлқини таъсири бўйича хавфсиз масофаларни аниқлаш2.
3.2.1. Ташқи зарядларни ва юмшатиш учун қудуқ (шпур) зарядларини бир вақтда портлатиш билан, қаттиқлик коэффиценти f  4 бўлган жинслар портлатилганда ойнага ЗҲТ таъсири бўйича хавфсиз масофа қуйидаги формулалар билан аниқланади:
кг бўлса, м, (12)
кг бўлса, м, (13)
кг бўлса, м, (14)
бу ерда - заряднинг эквивалент массаси, кг.

Таблица 3П


ПА омборлари ва шундайин ПА сақланадиган жойлардан турли объектларгача ҳаво тўлқини таъсири бўйича рухсат этилган масофалар





Хавфсиз масофалари ҳисобланадиган объектларнинг намунавий рўйхати



ПА омборлари иморатлари (майдончалари) ва шундайин ПА сақланадиган жойларни ўрнашиш шароитлари

Ҳисоблаш формуласи



ПМ массасига (кг) кўра объектларгача бўлган минимал рухсат этилган масофа, м



500

1103

2103

4103

1104

1,5104

2,5104

5104

7,5104

1105

2105

2,5105

1. Ҳаракат камроқ бўлган автомобиль ва темир йўллари, алоҳида турган бинолар, зарбли ҳаво тўлқини таъсирига қаршилиги бўйича ўта мустаҳкам қурилишлар (пўлат ва темир-бетон кўприклар, пўлат ва темир-бетон копёрлар, элеваторлар, кўмирювгич ва шу кабилар)

Чуқурлаштирилган (марзаланган)



20

30

40

65

100

120

160

220

270

320

450

500

Очиқ жойда жойлашганлар



45

60

90

130

200

240

320

450

550

630

900

1000

2. Аҳоли пунктлари, авто - ва темир йўл магистраллари, йирик сув йўллари, заводлар, портловчи ва ёнғинга хавфли материаллар омборлари, ҳамда давлат аҳамиятига эга бўлган қурилишлар

Чуқурлаштирилган (марзаланган)



45

60

90

130

200

240

320

450

550

630

900

1000

Очиқ жойда жойлашганлар

т бўлса

т -


100

160

220

320

500

740

880

1100

1250

1400

1750

1900

3. Ойналари тасодифий шикастланишига йўл қўйиладиган объектлар

Чуқурлаштирилган (марзаланган)

т -

220

320

450

630

1000

1500

1750

2200

2500

2800

3500

3800

Очиқ жойда жойлашганлар

т -







































Изоҳ.
Масофаларни танлаш омборнинг тўлиқ сиғими эмас балки, ПА иморатининг энг катта сиғимидан келиб чиққан ҳолда бажарилиши керак.


Қаттиқлик коэффиценти f  9 бўлган жинсни портлатишда формулалар (12) - (14) бўйича аниқланган хавфли зона радиуси 1,5 мартага оширилиши керак, қаттиқлик коэффиценти f = 2 ва ундан кичик бўлган жинсни портлатишда хавфли зона радиуси 2 мартага камайтириш мумкин.
Заряднинг эквивалент массаси қуйидаги тарзда аниқланади:
а) бир вақтда портлатиладиган ташқи (қатлами бўлган тупроққа кўмилган, баландлиги ) зарядлар учун , (15)

бу ерда: Q – зарядларнинг жамланган массаси, кг; - қиймати / нисбатга боғлиқ бўлган коэффициент;


Тупроқ билан кўмилган ташқи зардни портлатишда зарднинг эквивалент


массасини ҳисоблаш учун коэффицентни қиймати



/

0

1

2

3

4



1

0,5

0,3

0,1

0,03

б) бир вақтда портлатиладиган, миқдори N та (узунлиги ўз диаметрларининг 12 баробаридан кам) бўлган қудуқ (шпур) зарядлари гуруҳи учун


, (16)

бу ерда: P - 1 м қудуқни (шпурни) ПМ сиғими, кг; - заряд узунлиги, м; - қиймати тиқинлаш узунлиги ни қудуқ (шпур) d га нисбатига (тиқинлаш бўлмаганда эса қудуқни заряд бўлмаган қисми узунлиги ни d га нисбатига) боғлиқ коэффициент,


Қиймати /d ёки /d га боғлиқ бўлган коэффициент





/d

0

5

10

15

20



1

0,15

0,02

0,03

0,002

/d

0

5

10

15

20



1

0,3

0,07

0,02

0,004

в) бир вақтда портлатиладиган, N гуруҳидан (узунлиги ўз диаметрларининг 12 баробаридан кам) бўлган қудуқ (шпур) зарядлари гуруҳи учун




. (17)

3.2.2. Зарядлар ДШ билан тезлатилганда, формулалар (15) - (17) бўйича ҳисобланган ни қийматига ДШ тармоғини ПМ ни жамланган массаси қўшилади.


3.2.3. Қисқа фурсатли портлатишда ва N деб тегишли равишда эквивалент заряднинг массасини ва бир гуруҳдаги зарядларнинг сонини тушуниш зарур. Фурсат билан портлатиладиган зарядларнинг бир неча гуруҳи мавжуд бўлганда, ҳисоблаш учун ни максималига эга бўлган гуруҳ қабул қилинади. Агар гуруҳлар орасидаги фурсат интервали 50 мс ва ундан кўп бўлса, хавфсиз масофа формулалар (12) - (14) бўйича аниқланади. Фурсат 30 мс дан 50 мс гача бўлганда, формулалар (12) - (14) бўйича аниқланган хавфсиз масофа 1,2 мартага, 20 мс дан 30 мс гача бўлганда 1,5 мартага ва 10 мс дан 20 мс гача бўлганда 2 мартага кўпайтирилиши керак. Зарядларнинг жамланган массаси ва фурсатлар гуруҳларини сони чегараланмайди.
3.2.4. Агар портлатиш ишлари ҳаво ҳарорати манфий бўлганда бажарилса, формулалар (12) - (14) бўйича аниқланган хавфсиз масофа камида 1,5 мартага кўпайтирилиши керак.
3.2.5. Даволаш, болалар муассасалари ва катта майдони ойналанган, одамлар кўп тўпланадиган биноларнинг яқинида портлатилганда ва хавфсиз масофани аниқлашнинг шу каби масаласи ихтисослаштирилган ташкилотларни жалб қилган ҳолда ечилиши керак.



Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish