Государственная инспекция по надзору за безопасным ведением работ



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/132
Sana09.06.2022
Hajmi1,83 Mb.
#647451
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   132
Bog'liq
BPI havfsizlik qoidalari

 


95 
6-
илова
( §§ 66, 67, 68, 69, 30 ва 2-иловага) 
ПАни сақлаш ва портлатиш ишларида хавфсиз
масофани аниқлаш бўйича йўриқнома 
1. 
Жинсни (тупроқни) айрим бўлакларини учиши (учиб кетиши)
бўйича хавфли зоналарни аниқлаш
1.1. Юмшатиш учун қудуқ зарядларини портлатишда жинсни (тупроқни) айрим бўлаклари учиши (учиб 
кетиши) бўйича хавфсиз масофа. 
1.1.1. Қудуқ зарядларини портлатишда жинсни айрим бўлаклари учиши бўйича одамлар учун хавфсиз 
масофа 
разл
r
(м), юмшатиш (бўлаклаш) таъсирига ҳисобланиб, қуйидаги формула билан аниқланади: 
a
d
f
r
заб
з
разл





1
1250
, (1) 
бу ерда
з

- портловчи моддалар билан қудуқни тўлдириш коэффициенти; 
заб

- тиқинлаб қудуқни 
тўлдириш коэффициенти; 

- проф. М.М. Протодьяконов шкаласи бўйича жинс қаттиқлиги коэффициенти;
d
- портлатиладиган қудуқнинг диаметри, м; 

– бир қатордаги қудуқлар ёки қаторлар орасидаги масофа, м. 
Портловчи моддалар билан қудуқни тўлдириш коэффициенти 
з

қудуқдаги зарядни узунлиги 
з
l
(м) ва
бурғиланган қудуқ чуқурлиги 
L
(м) нисбатига тенг: 
L
/
l
з
з



Тиқинлаб қудуқни тўлдириш коэффициенти 
заб

тиқин узунлиги 
заб
l
(м) ва қудуқни зарядсиз юқори бўш 
қисми узунлиги
н
l
(м) нисбатига тенг: 
н
заб
заб
l
/
l



Қудуқни зарядсиз юқори бўш қисмини тиқинлаб тўлиқ 
заб

= 1, тиқинламасдан портлатилганда
заб

= 0 
бўлади. 
Жинс қаттиқлиги коэффициенти 
100
/
f
сж



бу ерда 
сж

- тўғри шаклли намуналарни стандарт синашда бир ўқли сиқилиш учун жинсларнинг 
мустаҳкамлик чегараси, кгс/см
2
(1 кгс/см

= 98066,5 Па). 
1.1.2. Бир хил диаметрдаги қудуқ зарядлари сериясини портлатишда 
a

з


заб

параметрлари ўзгарувчан 
бўлса, хавфсиз масофани формула (1) бўйича ҳисоблаш, ушбу серияда мавжуд бўлганлардан энг кичик 
қийматлардаги 
a

заб

ва энг катта қийматдаги 
з

билан бажарилиши керак.
Агар массивнинг портлатиладиган участкаси ҳар хил қаттиқликдаги жинслардан иборат бўлса, унда 
разл
r
масофани ҳисоблашда.жинс қаттиқлиги коэффициенти
 f 
нинг максимал қийматини қабул қилиш зарур. Параллель 
ҳолда яқин бўлган қудуқ зарядларини портлатишда диаметр 
d
деб уларни эквивалент диаметрлари қабул 
қилинади 
c
э
N
d
d

бу ерда
c
N
- тўдаги параллель ҳолда яқин бўлган қудуқларини сони. . 
1.1.3. Хавфли масофани аниқлаш пайтида 
a

заб

,
з

бўйича қабул қилинган лойиҳавий қийматлардан 
қудуқ зарядларини портлатишнинг айрим параметрлари бурғилаш-портлатиш ишларни бажариш жараёнида
четланиши мумкинлигини кўзда тутиш зарур. Шунинг учун формула (1) бўйича 
разл
r
масофани маълум захира 
билан ҳисоблаш зарур, буни учун портлатиш ишларни бажариш жараёнида энг кичик мумкин бўлган 
қийматлардаги 
a

заб

ва энг катта мумкин бўлган қийматдаги 
з

қабул қилинади.. 
1.1.4. Қияликларда, шунингдек портлатиладиган участкани юқори нуқтаси хавфли зона чегара участкалари 
устидан камида 30 м баланд бўлган шароитларда, нишаблик бўйлаб пастга йўналишда хавфли зонанинг ўлчамлари 
разл
r
кўпайтирилиши ва жинсни айрим бўлаклари учиши бўйича хавфсиз масофа қуйидаги формула билан 
ҳисобланиши мумкин:: 
р
разл
разл
К
r
R

, (2) 


96 
бу ерда
разл
R
-қиялик нишабига ёки портлатиладиган участкани юқори нуқтасига нисбатан 30 м
пастликдаги жойга қараб жинсни айрим бўлаклари учиши бўйича хавфли масофа; 
р
К
- жой рельефини ҳисобга 
олувчи коэффициент. 
Қияликлардаги портлатишларда 



tg
К
р
1
, (3) 
бу ерда 

- горизонтга нисбатан қия нишаблиги бурчаги, градус. 
Агар 

бурчакни ўрнига хавфли зона чегараларидан портлатиш жойининг баландлиги бўлса, 











разл
р
r
Н
,
К
4
1
1
5
0
, (4) 
бу ерда 
H
- портлатиладиган участкани юқори нуқтасининг хавфли зона чегара участкалари устидан 
баландлиги, м. 
Агар хавфли зонанинг формула (1) или (2) бўйича ҳисобланган бирорта чегараси нишабликдан ўтса, унда 
жинсни айрим бўлаклари думалаши мумкинлигини ҳисобга олиши ва хавфсиз масофани шу йўналишда 
кўпайтириш зарур. Шунингдек жинс бўлаклари учиши масофаси ортишига шамол кучи таъсирини ҳам ҳисобга 
олиш керак.
1.1.5. Ҳисобланган хавфли масофани қиймати катта томонга карралиги 50 м бўлган миқдоргача яхлитланади. 
Бунда узил-кесил қабул қилинадиган хавфсиз масофа мазукр Қоидаларни § 70 4 – жадвалида кўрсатилган минимал 
қийматлардан кичик бўлмаслиги керак.
1.1.6. Портлатиш жойидан механизмлар, бинолар, қурилишларгача бўлган хавфсиз масофа аниқ шароитларни 
ҳисобга олган ҳолда, портлатиш лойиҳасида аниқланади.

Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish