Глоссарий



Download 115,89 Mb.
bet33/133
Sana23.04.2022
Hajmi115,89 Mb.
#576022
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   133
Bog'liq
2-курс 5340200 бахорги2-курс (Восстановлен)

Назорат саволлари:
1. Қурилиш машиналари юриш қисмларига нималар киради?
2. Бошқариш тизими деганда нимани тушунасиз?
3. Қурилиш машиналарининг тортиш кучи қандай аниқланади?
4. Иш унумдорлигининг қандай турлари бор?
5. Самарадорлик деганда нимани тушунасиз?


Кейслар банки
Кейснинг мавзуси: Экскаваторнинг таянч-бурилиш платформасидаги золирли подшипниклар синиб кетган.
Кейснинг вазифаси- Экскаваторнинг таянч-бурилиш платформасидаги
золдирли подшипниклар синиб кетиш сабабларини ўрганиш.
Муаммони ҳал қилиш йўлларини излаш керак
Кейсни бажариш босқичилари ва топшириқлар: Экскаваторнинг таянч-
бурилиш платформасидаги золдирли подшипниклар синиб кетиш
сабабларини ўрганиш.
Подшипниклар синиб кетишини олдини олишга қаратилган усулларни
ишлаб чиқиш (индивидуал ишлаш)
- кейс ечимини шакллантириш ва асослаш, тақдимот. (индивидуал
ишлаш)
Адабиётлар
2.3.4.5.6.7.
6-мавзу.
Ер ишлари учун машиналар.
Режа:


6.1 Грунтларнинг асосий хусусиятлари.
6.2 Тайёргарлик ишларида қўлланиладиган машиналар.
6.3 Ер қазиш –ташиш машиналари.Бульдозерлар.
Скреперлар. Автогрейдерлар.
Таянч сўзлар: гранула, ёпишқоқлик, зичлик, қирқиш, ковлаш, табиий қиялик, механик ишлов, отвал, қазиш чуқурлиги, брус, иш унумдорлик, тортиш кучи, раскос, чўмич, гидроцилиндр, хобот, тягач, заслонка, рама, балансир, юмшатгич, ғилдирак, шатакчи, автосцепка,автопоезд.


6. 1 Грунтларнинг асосий хусусиятлари.

Грунтларнинг асосий хусусиятлари :


1) гранулометрик таркиб- турли ўлчамларга эга бўлган масса заррачаларнинг оғирлик бўйича % миқдори;
2) зичлик(ҳажмий масса- ҳажм бирлигининг массаси)- табиий ҳолатда олинган (ғоваклари билан) 1м3грунт массаси, кўпчилик ҳолларда грунтлар µ=1,5...2,0 т/м3 ни ташкил этади.
3) ғоваклик- ҳаво ва сув билан тўлиб қолган ғовакликлар ҳажмининг грунт умумий ҳажмига нисбатан фоиз миқдори;
4) намлик- грунтдаги сувнинг миқдори % ҳисобида.(10...20%).
5) боғланганлик- ташқаридан куч таъсир қилган пайтда грунтнинг алохида заррачаларга бўлиниб кетишга қаршилик кўрсата олиш қобилияти;
6) пластиклик-грунтнинг ташқи куч таъсирида деформацияланиши ва кучни олгандан сўнг кейин ҳосил бўлган шаклни сақлаб қолиши;
7) Сиқилувчанлик- ташқи куч таъсирида грунт ҳажмининг камайиши.
8.мустахкамлик- грунтнинг ташқи куч таъсирида бузилиб, юмшашга қаршилик кўрсата олиш қобилияти.
9. грунтнинг ботирилиб киришга қаршилиги. Машиналар ҳаракатланганда уларнинг юриш қисми грунтни босади. Қуқур бўлмаган босилиш –эзилиш дейилади.
10. юмшалаиш қобилияти- грунт юмшатилганда унинг массаси ўзгармаган ҳолда ҳажмининг кўпайиши ва у грунтнинг юмшатилган ҳолдаги ҳажмининг юмшатилгунгача бўлган ҳажмига нисбатибилан характерланувчи юмшалиш коффициенти билан белгиланади;(1,1...1,4).
11. силжишга қаршилик- грунт заррачаларининг ўзаро илашиши билан характерланади.
12. ёпишқоқлик- грунтнинг иш жиҳозларига ёпишиб қолиш хусусияти;
13. ишқаланиш- грунт ва тоғ жинсларининг машина иш жиҳозлари билан ўзаро таъсири пайтида уларни едириб юбориши;
14. пўлатнинг грунтшга µ ва грунтнинг грунтга µ1 ишқаланиш коффициенти, табиий ҳолда µ=0,3…0,4 ва µ1=0,3...0,9 бўлади.
15. табиий қиялик бурчаги g- грунтни маълум баландликдан тўккандаги ҳосил бщлган конуснинг асосидаги бурчак. Бу бурчакнинг қиймати ички ишқаланиш коэффициенти ва боғланганлик хусусиятига боғлиқ. Сочилувчан грунтлар учун табиий қиялик бурчаги ички ишқаланиш бурчагига тенг. Табиий қиялик бурчаги миқдори грунт категорияси ва унинг ҳолатига боғлиқ бўлади. унинг қиймати 15...400 бўлади.
Грунт массивдан иш жиҳозининг пона шаклига эга бўлган қирқувчи қисми билан ажратилади.(6.1-расм) Ер қазиш машиналариниг иш жиҳозига асосан икки хил ҳаракат берилади: биттасида иш жиҳози грунтга киритилади(у узатиш тезлиги Vу билан характерланади.) иккинчисида грунт массивдан ажратилади(кесиш тезлиги Vк) билан характерланади.Ҳозирги замон ер қазиш машиналариучун Vк= 0,8…2 м/с, Vу=0,1Vк






Download 115,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish