Глоссарии по биологической химии



Download 180,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/11
Sana11.06.2022
Hajmi180,03 Kb.
#654979
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
АК тушунчалар (узбек)

Оқсилларни ичакда чириши
– ичак микрофлораси таъсирида рўй 
беради, натижада индол, скатол, фенол каби захарли моддалар пайдо бўлади ва 
улар жигарда зарарсизлантирилади.
24.
Аминокислоталар дезаминланиши
– 
молекуладан аминогурухни 
ажратилиши. Дезаминланиш жараёнини катализовчи ферментлар дезаминазалар 
дейилади. Инсон организмида дезаминланишнинг бир неча турлари рўй беради.
25.
Дентин
– тишнинг бирламчи тўқимаси хисобланадива эмал ва 
цементдан аввал пайдо бўлади. Тиш тож қисми сохасида у эмал билан қопланган, 
илдиз қисмида эса – цемент билан, яъни у хеч қаерда ташки мухит ва тишни ўраб 
турувчи тўқималар билан алоқада бўлмайди. У кўп миқдорда сиалопротеинлар 
тутади (ноколлаген оқсиллар) ва минерализация даражаси бўйича суяк тўқимаси 
асосий моддасига яқин туради. Бу тишнинг асосий таянч тўқимаси саналади.
26.
Детоксикация
– жигарда бегона моддалар (ксенобиотиклар) кам 
захарли ёки индефферент моддаларга айланади, яъни қуйида йўллар билан 
зарарсизлантирилади: оксидланиш, қайтарилиши, метилланиш, ацетилланиш, у 
ёки бу моддалар билан конъюгаци. 
27.
ДНК
– ирсий ахборотни сақлаш, уни авлоддан-авлодга ўтказиш ва 
ривожланишининг ирсий дастурини амалга ошириш ва тирик организмларни 
фаолияти учун зарур бўлган макромолекула. ДНК ўз таркибида турли РНК ва 
оқсиллар тўғрисида маълумотларни тутади.
28.
Дофамин 
– хайвонлар (жумладан инсонлар) мияда ишлаб 
чиқарилувчи нейромедиатор. Бундан ташқари, буйрак усти мағиз қисми ва бошқа 
аъзолар (масалан, буйрак) томонидан ишлаб чиқарилувчи гормон бўлиб, бу 
гормон мия пўстлоқ ости ўта олмайди. Дофамин кимёвий тузилиши бўйича 
катехоламинларга мансуб. Дофамин норадреналин ва адреналиннинг ўтмишдоши 
хисобланади.
29.
Сариқлик
– қонда билирубинни кўпайиши. Сариқликнинг бир неча 
турлари фарқланади: гемолитик, жигар, обтурацион. Сариқликни келиб чиқиш 
механизмига кўра қонда билвосита ёки бевосита билирубин миқдори ошади. 
30.
Тиш тоши
– бу тиш юзасидаги патологик охакланишли хосила. Милк 
усти, милк ости тиш тошлари фарқланади. Улар жойлашиши, кимёвий таркиби ва 
хосил бўлиш механизми бўйича фарқланади. Улар пародонт касалликларини 
этиология ва патогенезида мухим ахамиятга эга. 
31.

Download 180,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish