Глоссарии по биологической химии


Захарли моддаларни зарарсизлантириш



Download 180,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet7/11
Sana11.06.2022
Hajmi180,03 Kb.
#654979
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
АК тушунчалар (узбек)

Захарли моддаларни зарарсизлантириш
– жигарда кимёвий 
модификация йўли билан рўй беради. Бундай реакция натижасида 
ксенобиотиклар янада гидрофил бўлади ва сийдик билан ажралиб чиқади. 
Зарарсизлантириш тизими фатор ферментлардан иборат бўлиб, улар таъсирида 
деярли барча ксенобюиотиклар модификацияланади.
47.
Модда алмашинуви
– бир-неча босқичларни ўз ичига олади: озиқ 
моддаларни организмга тушиши, уларни хазмланиши ва қонга сўрилиши, 
хужайралардаги оралиқ алмашинув ва охирги маҳсулотларни ажралиши. 
48.
Катаболизмнинг умумий йўллари
– пируватни оксидланишли 
декарбоксилланиши ва Кребс циклини ўз ичига олади. Организмга тушга барча 
озиқ махсулотлари пируватга айланади, яъни умумий метаболит хосил бўлиб, у 
Кребс циклида “ёнади”. Катаболизимнинг ушбу босқичида барча озиқ 
моддалардан энергиянинг 80 фоизи хосил бўлади.
49.
Оксидланишли фосфорилланиш
– метаболик йўл бўлиб, бунда озиқ 
моддалар оксидланишидан хосил бўлган энергия, митохондрияларда АТФ 
кўринишида “захираланади”. Оксидланишива фосфорилланишнинг ажралиши – 
Митчеллнинг хемоосмотик назарияси – митохондрияларда АТФ хосил бўлиш 
механизмидир.
50.
Сийдикчил хосил бўлишининг орнитин цикли
– сут эмизувчилар ва 
баъзи балиқларда кечувчи биокимёвий реакциялар кетма кетлиги бўлиб, натижада 
азот тутувчи махсулотларнинг парчаланиши оқибатида сийдикчил хосил бўлади 
ва у буйраклар орқали ажратилади.
51.
Паратгормон
– қондаги кальций миқдорини пасайишига жавобан 
қалқонсимон олди бези томонидан ишлаб чиқарилади. Паратгормон буйрак ва 
жигарда гормонал фаол бўлган Д витамини хосил бўлиш жараёнларига таъсир 
этади. Фаол витамин D3 (1,25 - диоксихолекальциферол) ичакда кальцийни 
сўрилишини 
кучайтиради 
ва 
суяк 
тўқимаси 
томонидан 
кальцийни 
ўзлаштирилишини оширади. 
52.
Подагра 
– қонда сийдик кислота миқдорини ошишида келиб чиқади. 
Сийдик кислота тузлари сувда ёмон эрийди ва тоғай ва бўғимларда тўпланишга 
қодир. Лизосома мембранасини бузиб, натижада лизосомал ферментлар бошқа 
хужайра мембраналарини парчалайди.


53.

Download 180,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish