Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида


СИЙРАК ТОЛАЛИ ШАКЛЛАНМАГАН БИРИКТИРУВЧИ



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

СИЙРАК ТОЛАЛИ ШАКЛЛАНМАГАН БИРИКТИРУВЧИ 
ТЎҚИМА 
Сийрак толали шаклланмаган бириктирувчи тўқима ҳужайра 
элементлари ва оралиқ моддадан ташкил топган бўлиб, унда бириктирувчи 
тўқиманинг барча турларига хос ҳужайраларни учратиш мумкин. Ҳужайра 
оралиқ моддасида сийрак, турли йўналишда ѐтувчи толалар жойлашади 
(расм 5.1). Ҳужайралараро модда кўп бўлгани учун бириктирувчи 
тўқиманинг функцияси оралиқ модданинг физик-кимѐвий хоссаларига 
боғлиқ. 
Сийрак толали бириктирувчи тўқима кучли регенерация қобилияти, 
юқори пластик ва адаптацион имконияти билан характерлидир. 
Сийрак толали бириктирувчи тўқима организмнинг турли орган 
тўқималари таркибида бўлади ва доимо қон томирлар девори бўйлаб 
жойлашади. У бириктирувчи тўқиманинг бошқа турлари учун ҳам хос бўлган 
трофик, ҳимоя, пластик ва механик (таянч) вазифаларни бажариб, организм 
ички муҳитининг доимийлигини (гомеостазни) белгилайди. Барча 
функциялар ҳужайралар ва ҳужайралараро модда воситасида бажарилади. 
Бириктирувчи тўқима морфологиясини ўрганиш шу тўқиманинг 
касалликларини (коллагенозларни) ва турли жараѐнларга бўлган жавобини 
(иммунологик реакция, яллиғланиш, регенерация) тушунишга ѐрдам беради. 


 
 
Расм 
5.1. 
Сийрак 
шаклланмаган бириктирувчи тўқима 
элементлари 
1.Асосий модда 
II-Коллаген толалар 
III-Эластик толалар 
IV-Ҳужайралар 
V-Қон томири 
1.
1.Фибробластлар
2.
2. Фиброцитлар
3.
3. Макрофаглар 
4. Семиз ҳужайралар
5. Плазматик ҳужайралар 
6.Лейкоцитлар
7. Ёғ ҳужайралари 
БИРИКТИРУВЧИ ТЎҚИМАНИНГ ҲУЖАЙРА ЭЛЕМЕНТЛАРИ 
Сийрак бириктирувчи тўқима ҳужайра элементлари қуйидаги 
ҳужайралардан: фибробласт, макрофаг, плазматик (плазмоцит), тўқима 
базофили (семиз ҳужайра), перицит, ретикуляр, адипоцит (липоцит ѐки ѐғ 
ҳужайра), пигмент, эндотелий ва адвентициал ҳужайралардан иборат. 
Булардан ташқари, бириктирувчи тўқимада қон орқали ўтган қон шаклли 
элементлари (лейкоцитлар) ҳам учрайди. 

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish