XVIII БОБ
ЭРКАКЛАР РЕПРОДУКТИВ СИСТЕМАСИ
Эркаклар жинсий системаси бир жуфт без –
уруғдон ва уруғ олиб
чиқарувчи найлар, простата бези, уруғ пуфакчалари ва жинсий олат
каби
аъзолардан иборат.
Тараққиёти.
Эркаклар жинсий тизимининг тараққиѐти 2 даврни ўз
ичига олади: 1) индифферент, бу даврда эркак ва аѐл жинсий тизимлари бир
хил ривожланади ва 2)
жинсий дифференцировка, бу даврда эркак ва аѐл
жинсий тизими турлича ривожланади.
Индифферент давр.
Эмбриогенезнинг 3-ҳафтасида сариқлик халтаси
деворида бирламчи жинсий ҳужайралар – гонобластлар ѐки гаметобластлар
ҳосил бўлади. Гонобластлар қон орқали бирламчи буйракка боради.
Эмбриогенезнинг 4-ҳафтасида бирламчи
буйрак юзасида целомик
эпителийдан ташкил топган жинсий болиш ҳосил бўлади. Жинсий болиш
ҳужайралари гонобластларни ижобий хемотаксисини чақирувчи кимѐвий
модда ишлаб чиқаради. Шунинг учун ҳам, мазкур болишга гонобластлар
келиб, бу ерда бўлиниб кўпаяди ва гоноцитларга дифференциаллашади.
Сўнгра жинсий болишлардан бирламчи буйрак
томон целомик эпителий ва
гоноцитлардан иборат жинсий тизимчалар ўсиб киради. Бир вақтнинг ўзида
мезонефрал найдан парамезонефрал неай ажралади. Шу билан
эмбриогенезнинг 6-ҳафтаси бошига келиб, жинсий тизим тараққиѐтининг
индифферент даври якунланади.
Жинсий дифференцировка даври
.
Сперматозоидларнинг жинсий Y-
хромосомаларида жинсий детерминация гени мавжуд бўлиб, у ҳомиланинг
эркак жинси йўналишида ривожланишини таъминлайди. Мазкур ген
таъсирида эмбриогенезнинг 6-ҳафтасида уруғдон
куртагида биринчи
ингибин ҳосил бўлади ва унинг таъсирида парамезонефрал най редукцияга
учрайди. Бир вақтнинг ўзида мезенхима жинсий болиш ва жинсий
тизимчалар орасига ўсиб киради ва уларни бир-биридан ажратади. Мазкур
мезенхима кейинчалик бутун уруғдонни ўраб олади ва оқсил пардага
айланади.
Жинсий детерминация гени таъсирида эмбриогенезнинг 9-ҳафтасида
жинсий тизимчалар орасидаги мезенхимада тестостерон ишлаб чиқарувчи
интерстициал ҳужайралар ҳосил бўлади, уруғдоннинг кейинги ривожланиши
мазкур гормон таъсирида амалга ошади. Жинсий тизимчаларнинг аксарияти
эгри-бугри уруғ найлари (tubulus seminifer contortus)га, оз қисми уруғдон
тўри (rete testes)га айланади. Бирламчи буйрак каналчалари эпителийсидан
уруғ олиб чиқувчи йўллар (ductus efferentis testis) эпителийси ривожланади.
Мезонефрал найдан уруғдон ортиғи найи (ductus epididymidis), уруғ
чиқарувчи най (ductus deferens) ва уруғ отувчи най (ductus ejaculatorius)
шаклланади.
Эмбриогенезнинг
ўрталарига
келиб,
жинсий
тизимчаларда
гоноцитлардан сперматогонийлар ҳосил бўлади. Тараққиѐтнинг 22-ҳафтасида
уруғдон тўри найларида иккинчи ингибин ишлаб чиқарилади. У гипофиздан
фоллитропин
ажралишини, шунингдек гоноцитларнинг кўпайиши ва
дифференцировкасини тўхтатиб туради. Бунда сперматогонийларнинг бир
қисми редукцияга учрайди. Эмбриогенез охирига келиб учинчи ингибин
ишлаб чиқарилади, у фоллитропин
синтезини сусайтиради, бироқ
сперматогонийларнинг
ривожланиши
жараѐнига
таъсир
этмайди.
Эмбриогенез якунида интерстициал ҳужайраларнинг интенсив ривожланиши
кузатилади ва улар кўп миқдорда тестостерон гормонини ишлаб чиқара
бошлайди.
Do'stlaringiz bilan baham: