Гипоталамо-гипофизар тизим касалликлари: Нормада ва патологияда


Кимёвий структураси бўйича гормонлар



Download 0,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/67
Sana14.06.2022
Hajmi0,86 Mb.
#668053
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   67
Bog'liq
дедов узбеча

Кимёвий структураси бўйича гормонлар 
- стероид - эстрадиол, эстриол, прогестерон, кортизол, тестостерон, альдостерон, Д 
витамини, метаболитлари; 
- аминокислоталар дериватлари - адреналин, норадреналин, гистамин, серотонин, 

-
аминомой кислотаси, йодтиронинлар - тироксин, трийодтиронин; 
- пептидлар - гипоталамикўиберинлар ва статинлар, окситоцин, вазопрессин, 
адренокортикотроп гормон (АКТГ), 

-эндорфин, энкефалинлар, ангиотензин; 
- оқсиллар - ўсиш гормони, пролактин, плацентарўактоген, инсулин, паратгормон, 
гликопротеидлар (фолликуло-стимулловчи гормон (ФСГ),ўютеинловчи гормон (ЛГ), тиреотроп 
гормон (ТТГ), хорионик гонадотропин (ХГ)). Бу гормонларнинг 

ва 

-суббирликлардан ташкил 
топган, чунончи 

-суббирлик барча гормонларда бир хил; 
- ёғ кислоталар дериватлари - простагландинлар, тромбоксан, простоциклин,ўейкотрин 
ёки уларни яна тўқима гормонлари деб аташ мумкин. 
Таъсир этиш характерига кўра: 
- нейротрансмиттерлар ёки нейромедиаторлар - дофамин, норадреналин, бомбезин, 
вазоактив интерстинал полипептид, серотонин; 
- гипоталамик нейрогормонлар - рилизинг ва ингибитор гормонлар, антидиуретик гормон 
(АДГ); 
- тўқима гормонлари – ошқозон-ичак тракти гормонлари (ошқозон ва ичак шиллиқ 
қаватининг без хужайралари томонидан ишлаб чиқарилади); 
- системали гормонлар - махсус хужайралар томонидан ишлаб чиқарилади, масалан, 
гипофиз гормонлари, жинсий без гормонлари ва бошқалар; 
Нишон аъзоларининг гормон ишлаб чиқадиган жойдан узоқлашишига қараб: 
- бевосита гормонал таъсир, яъни ҳосил бўлиш жойидан маълум узоқликда; 
- изокрин (махаллий) таъсир – тўқима суюқлиги орқали қўшни ҳужайрага ёки паракрин - 
бир неча қўшни ҳужайраларга таъсир; 
- нейрокрин таъсир - нейромодулятор ёки нейротрансмиттер таъсири; 
- аутокрин таъсир - гормон ишлаб чиқараётган ҳужайранинг ўзига таъсири. 
Гормонлар биосинтези бир неча этапларда ўтади. Асосан синтез рибосомаларда амалга 
оширилиб, Голджи аппаратининг секретор гранулаларида йиғилади. Прогормон пептиди 
ўлчамлари гормон °лчамларидан катта бўлиб трансляцияланади. Трансляция жараёнининг 
маҳсулоти бўлиб пре- прогармон ҳисобланади. Шу йўл билан проинсулин, кейинчалик инсулин 
хосил бўлади. £амма ҳужайраларда оқсил ва пептид гормонлари секретор гранулалар ёки гор-
мондан олдинги (гормонгача) маҳсулот кўринишида сақланади (тиреоглобулин). Аммо бундай 
гормонлар, масалан стероидлар холестерол эфири (липид томчилари) кўринишида захира бўлиб 
туради. Гормонларнинг кимёвий структурасининг ҳилма-ҳиллигига қараб, уларнинг синтези ҳам 
турлича кечади. 
Гормонлар секрецияси биосинтез жараёни билан узвий боғлиқ. Секретор 
механизмларнинг 3 типи фарқланади: 
- гормонларнинг ҳужайралар секретор гранулаларидан чиқиши (оқсил-пептид ва 
катехоламин гормонлар секрецияси); 
-
оқсил бирикмаларидан ажралиш (тиреоид гормон);
-
гормонларнинг ҳужайра мембранаси орқали нисбатан эркин диффузияси (стероид 
гормон). 
Оқсил-пептид гормонларнинг асосий секреция усули - экзоцитоз ҳисобланади. Гормонлар 
секрециясининг ритми, вақти ва интенсивлиги бўйича кенг вариацияларга эга. Гормонлар 
миқдори дақиқалар, соатлар (ЛГ ва инсулин) давомида, кун давомида (АКТГ-кортизол 
системасидаги циркад ритм), ҳафталар давомида (менструал цикл) ёки узоқроқ вақт (мавсумий 
ўзгаришлар - тироксин) давомида ўзгариб туриши мумкин. Гормонлар секрецияси характери 


ёшга хам боғлиқ (масалан гонадотропинлар, жинсий гормонлар). Нейроэндокрин регуляция 
системасининг бирор қисмининг (звеносининг) бузилиши у ёки бу гормоннинг секрецияси 
частотаси ва амплитудасининг бузилишига ва эндокрин касалликлар келиб чиқишига сабаб 
бўлиши мумкин. 

Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish