Гипертоническая болезнь и сд 2 типа. Разбор клинического случая


Тана хароратини улчаш турлари



Download 71,66 Kb.
bet2/4
Sana23.02.2022
Hajmi71,66 Kb.
#158426
1   2   3   4
Bog'liq
Тана харорати ва уни улчаш. Иситма хакида тушинча

Тана хароратини улчаш турлари

  • Баъзан тана харорати огиз бушлигида ёки тугри ичакда утчанади. Биринчи холатда термометр тил остида эгилиб танаси лаблар билан ушлаб турилади. Тугри ичакдан улчанганда вазелин билан артилиб орка пешов кисмига киритилади, уни фиксация килиш учун иккала думба яхшилантирилади.

Иситма

  • Иситма деб, организмнинг узгариш жараёнида касб этган мослашиш реакциясига айтилади. Бу реакция юкумли ёки тукималарнинг парчаланиши махсулотларидек кучли таъсуротларга жавобан тана хароратининг кутарилиши билан намоён булади, микроблар ва улар ажратадиган махсулотлар микроб пирогенлар бор, бир томондан, иккинчи томондан ок кон таначаларини (нейтрофилларни) таъсирлантиради, бунга жавобан уз пирогенларини ишлаб чикиб конга ажратади. Бу пирогенлар инфекцияга карши фаол курашади.

  • Эслаб колинг!
  • Иситмалар кай тарика узгариб туришига караб фарк килади (расм 26).
  • Баландлигига караб суб меъёрий (36-360С) меъёрий (360С) ва субфебрил (380С), фебрил хароратнинг 380С да 390С га кутарилиши, 390 дан 420 дан ошиши ва 420 - 42,50 дан ошиши ута юкори иситма деб хисобланади (расм 26 а,б,в,г) хароратнинг сутка давомида узгаришига караб иситманинг куйидаги турлари фарк килинади (расм 27 а,б,в,гд,е).
  • 1. Доимий иситма юкори даражада узок вакт сакланади, харорат кунига 10Сдан куп узгармайди. Тошмали терлама ва ич терлама хамда зотилжам касалликларига хос (расм 28 а).
  • 2. Ремитив иситма юкори даражада узок вакт ичида баланд харорат 1-1,50С даражада силжиб туради.
  • 3. Гектик – тинка куритувчи иситма 3-50С даража атрофида харорат кутарилади ва кескин пасайиб туриши билан характерланади. Кунига 2-3 марта такрорланади.
  • 4. Узгариб турувчи иситма вакти-вакти билан чикадиган харорат – кун давомида юкори харорат меъёрий ёки паст харорат билан алмашиб туради.
  • 5. Тулкинсимон иситма – тулкинсимон юксалиш ва аста секин пасайиш хусусиятига эга.

Кайталанувчи иситма – муайян даврдаги меъёрий харорат билан алмашиниб туради. Рецидив иситма – меъёрий холатгача тушган харорат, бир неча кун давомида яъни юкори даражагача кутарилади.


Download 71,66 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish