Геоахборот тизимларининг тузилиши 3 та блокдан иборат: Киритиш блоки


МАЪЛУМОТЛАРНИ ЧИҚАРИШ, ЧОП ЭТИШ ТЕХНИК ВОСИТАЛАРИ



Download 485 Kb.
bet4/5
Sana25.02.2022
Hajmi485 Kb.
#281532
1   2   3   4   5
Bog'liq
4 мавзу

4.3. МАЪЛУМОТЛАРНИ ЧИҚАРИШ, ЧОП ЭТИШ ТЕХНИК ВОСИТАЛАРИ
Монитор. Маълумотларни компьютер экранида тасвирловчи қурилма.
Консрукцияси бўйича электр-нурли трубкали дисплей, суюқ-кристалли дисплей, плазмали дисплейларга бўлинади. Тасвирлаш режимига кўра:
алфавит-рақамли, график, вектор кўринишда бўлади. Ранг бўйича: монохромли (оқ-қора) ва рангли бўлади. Экран ўлчами унинг диогали бўйича 14” дан 21” гача ўлчанади.
Тасвир аниқлиги қуйидагиларга боғлиқ:
• пикселлар ўлчамига (пикселлар орасидаги масофа). Бу масофа одатда 0,25-0,32 мм ни ташкил этади, лекин энг мақули 0,19 мм.
• Частоталарнинг горизонтал ва вертикал бўйича ёйилиш диопазонига.
Принтерлар – матнли ёки график кўринишидаги маълумотларни қоғозга чоп этувчи қурилмадир.
Электрон ёзув машинкаларининг биринчи модели 1960 йилда жорий қилинган. Булар АРЧҚ – Алфавит-рақамли чоп этиш қурилмасидир.
Улардан ҳозирда фойдаланилмайди. Матрицали принтерлар жорий этила бошлаганидан кейин (1970 й.) принтерлар қурилмаларига талаб кучайди
Принтерларнинг қуйидаги турлари мавжуд: матрицали-игнали принтерлар, пурковчи, лазерли.
Барча принтерлар матнли маълумотни, кўпчилиги эса расм ва графикларни ҳам қоғозга чиқаради. Рангли тасвирларни чиқарувчи махсус принтерлар ҳам бор. Принтерларнинг қуйидаги турлари мавжуд: матритсали, ва лазерли.
Матрицали-игнали принтерлар яқин вақтларгача кенг тарқалган принтерлардан бири эди. Бу принтернинг ёзиш каллагида вертикал тартибда игналар жойлашган. Каллак ёзув сатри бўйлаб харакатланади ва игналар керакли дақиқада бўялган лента орқали қоғозга ўрилади. Натижада қоғозда белги ёки тасвир пайдо бўлади.
Игналар сонига қараб бу принтерлар бир неча турларга бўлинади: 9 игнали, 24 игнали, 48 игнали.
• 9 игнали принтерда ёзув сифати пастроқ. Сифатни ошириш учун ёзишни 2 ёки 4 юришда бажариш керак.
• 24 игнали принтер сифатли ва тезроқ ишлайди.
• 48 игналиси ёзувни жуда сифатли чиқаради.
Матрицали-игнали принтерлар тезлиги бир бет учун 10 секунддан 60 секундгача.
Пурковчи принтерда тасвир қоғозга махсус қурилма орқали пуркаладиган сиёх томчиларидан юзага келади.
Пурковчи рангли принтер сифати лазерли принтерга яқин, нархи арзон ва шовкинсиз ишлайди. Шунинг учун хозирги кунда кўпчилик ундан фойдаланяпти. Тезлиги бир бет учун 15 дан 100 секундгача.
Лазерли принтерлар матнларни босмахона сифати даражасига яқин даражада чоп этишни таъминлайди. У ишлаш нуқтаи назаридан нусха кўчирувчи ксероксга яқин. Бунда фақат босувчи барабан компютер буйруғи ёрдамида электрланади. Буёқ доначалари зарбланиб барабанга ёпишади ва тасвир ҳосил бўлади. Тезлиги бир бет матн учун 3 дан 15 секундгача. Расм учун кўпроқ, катта расмлар учун 3 минутгача вақт талаб қилади. Ҳозирги кунда минутига 15—40 бетгача чоп этадиган лазерли принтерлар бор.

Download 485 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish