Генетика, геномика ва биотехнологиянинг замонавий муаммолари


МИКРОСУВЎТЛАРИНИНГ БИОМАССА ВА ЛИПИД ҲОСИЛ



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/123
Sana12.03.2022
Hajmi2,5 Mb.
#491646
TuriСборник
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   123
Bog'liq
konfer 2016 cgb

МИКРОСУВЎТЛАРИНИНГ БИОМАССА ВА ЛИПИД ҲОСИЛ 
ҚИЛИШИГА ГЕТЕРОТРОФ ОЗУҚА МУХИТИДА ЎСТИРИШ 
ШАРОИТИНИНГ ТАЪСИРИ 
 
Сафаров И.В., Шакиров З.С., Қодирова Г.Ҳ.
Ўз Р ФА микробиология Институти
100128 Тошкент, А. Қодирий 7
б 
ibrokhimsafar81@gmail.com 
Кейинги йилларда мутахасислар муқобил энергия олиш мақсадида кўп 
миқдорда ёғ ҳосил қилувчи культуралар асосида илмий тадқиқот олиб 
бормоқдалар. Мутахасисларнинг такидлашича ушбу муаммони ҳал 
қилишнинг икки хил ечими мавжуд: бирламчи, кўп миқдорда ёғ ҳосил 
қилувчи озиқ овқат маҳсулотлари сифатида қўлланиладиган юксак 
ўсимликларни етиштиришни ошириш, иккинчидан; озиқ овқат сифатида 
фойданилмайдиган микросувўтларининг ёғларидан фойдаланиш. Илмий 
изланишлар натижаларига кўра биоэнергетика манбалари сифатида озиқ 
овқат маҳсулотларидан фойдаланиш улар тан нархининг ортиб кетишига 
сабаб бўлади. Кейинги йилларда эса муқобил энергия манбаи сифатида ўз-
ўзини қайта тикловчи микросувўтларининг ёғларидан фойдаланиш 
имкониятлари кенг ўрганилмоқда. Бир ҳужайрали сувўтлари ер шарининг 
барча сув ҳавзаларида кенг тарқалган организмлар бўлиб ҳисобланади. 
Микросувўтларидан олинадиган ёғлардан муқобил энергия ишлаб чиқариш 
учун фойдаланиш озиқ овқат саноати ва экалогияга зарар етказмайди ҳамда 
уларни суъний шароитда исталган миқдорда кўпайтириш, ёғ синтез қилиш 
хусусиятларини бошқариш имконияти борлигидадир. Биодизель ишлаб 
чиқариш учун микросувўтларини гетератроф озуқа мухитида ўстириш 
автотроф ўстиришга нисбатан бир неча баробар кўп миқдорда биомасса ва ёғ 
олиш имкониятини яратади. 
Ушбу тадқиқотнинг мақсади, микросувўтларининг биомасса ҳосил 
қилиши ва ҳужайраларида липидлар синтезига етеротроф озуқа мухитида 
ўстириш шароитининг таъсирини ўрганиш.


Материалы конференции «Современные проблемы генетики, геномики и биотехнологии», 18 мая 2016г. 
211 
Тадқиқот давомида Ўзбекистоннинг сув маънбаларидан ажратиб 
олинган
 
Chlorococcum, 
Ankistrodesmus, 
Botrуococcus, 
Asterococcus, 
Рediastrum, Scenedesmus 
ва 
Chlorella
авлодларига мансуб маҳаллий 
микросувўтлари штаммларининг ўсиши, ривожланиши ва ҳужайрасида ёғ 
тўпланишига гетеротроф озуқа мухитида ўстириш шароитининг таъсири 
ўрганилди.
Chlorococcum, Ankistrodesmus, Botrуococcus, Asterococcus, Рediastrum
микросувўтлари
 
14 кун давомида “ЧУ-13” озуқа мухитида ўстирилиб,
сўнгра 
гетеротроф озуқа мухитида 5 кун давомида қоронғу шароитда 
инкубацияланганда ушбу микросувўтларининг биомассаси ва уларнинг 
ҳужайраларида ҳосил бўлган ёғ миқдорининг ўзгариши кузатилмади. 
Scenedesmus
ва
Chlorella 
авлодига мансуб микросувўтлари штаммларининг 
биомассаси ва уларнинг ҳужайрасида тўпланган липидлар миқдорининг бир 
неча марта ортганлиги кузатилди. Тадқиқот натижаларига кўра автотроф 
шароитда ўстирилган
Scenedesmus acutus
UT1 штамми 128 мг /100 мл қуруқ 
биомасса ҳосил қилган бўлса, гетеротроф озуқа мухитида 5 кун давомида 
инкубация қилинганда биомасса 564 мг / 100мл га ортганлиги, уларнинг 
ҳужайраларида ҳосил бўлган умумий липидлар миқдори 31% дан 33,5% га, 
яъни назорат вариантига нисбатан 3,5 % га ошганлиги аниқланди. 
Scenedesmus 
sp.42 ҳужайраларида максимал липид ҳосил бўлиши (29%) 5 кун 
инкубация қилинганда 33,5 % ни ташкил этиши кузатилди. Гетеротроф 
шароитда 
Chlorella
sp.2, 
Chlorella
sp.4 сувўтларида ҳам юқорида олинган 
натижаларга ўхшаш тенденция кузатилди, яъни микросувўтлари биомассаси 
гетеротроф озуқа мухитида 5 кун давомида инкубация қилинганда липидлар 
биосинтезининг 30 % дан 42,4 % гача ошиши, биомасса миқдори 124 
мг/100мл дан 559 мг/100мл га ортганлиги аниқланди.
Олинган натижаларига 
кўра, 
Scenedesmus acutus
UT1, 
Scenedesmus 
sp.42, 
Chlorella
sp.2 ва 
Chlorella
sp.4 микросувўтлари штаммларининг биомасса ва липидлар биосинтезида 
гетератроф озуқа мухити индуктор вазифасини бажариши аниқланди. 


Материалы конференции «Современные проблемы генетики, геномики и биотехнологии», 18 мая 2016г. 
212 

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish