Фуқаро бинолари архитектураси фанидан маърузалар матни



Download 9,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/98
Sana26.02.2022
Hajmi9,57 Mb.
#470050
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   98
Bog'liq
fuqaro binolari arxitekturasi (1)

Хулоса 
● 
Демак,
 
қурилиш муддатларини қисқартириш ва қурилиш майдонида 
меҳнат сарфини камайтиришнинг асосий йўли - бу биноларни йирик 
элементлардан қуришга ўтишдир. 
● Ташқи йирик девор блокларини енгил ва ячейкали бетонлардан, газо- 
ёки пеносиликатдан, арболитдан, баъзан эса ғиштдан ҳам тайёрлаш мумкин. 
Йирик девор блокларини яхлит ва ковакли қилиб тайёрлаш мумкин. Ташқи 
девор блокларининг қалинлиги 300-500 мм атрофида бўлса, Ўзбекистан 
шароитида етарли ҳисобланади. Ички девор блоклари асосан оғир бетондан 
тайёрланади. Оғир бетондан қилинган ички деворларнинг товуш изоляцияси 
хусусиятлари жуда яхши бўлади. Оддий ички девор блокларининг қалинлиги 
ёпма плиталарнинг таяниш шартига асосланиб 300 мм қабул қилинган.
 
● 
Девор блокларининг типлари ва ўлчамларининг сони, шакли, бичими ва 
ўлчамлари деворнинг блокларга бўлинишига, яъни деворнинг вертикал 
текислигида блокларнинг қўйилиш системасига боғлиқ. Кўп қаватли 
биноларнинг ташқи деворлари бинонинг бир қавати оралиғида 2, 3 ёки 4 қатор 
блокларга бўлинган бўлиши мумкин. 
● Йирик блок деворларнинг горизонтал чокларига цемент-қум 
қоришмаси ётқизиладн. Блоклар орасидаги вертикал чоклар эса ички 
деворларда цемент-қум қоришмаси билан, ташқи деворларда енгил бетон 
қоришмалари билан тўлдирилади. Вертикал чоклар ёпиқ ва очиқ бўлиши 
мумкин. 
● Бинонинг мустаҳкамлигини оширишнинг ишончли бир усули - бу 
бинонинг бурчакларида махсус бурчак блоклари қўллашдир
 
Такрорлаш учун саволлар: 
1) Йирик девор блоклари қандай турларга бўлинади?
 
2) Ташқи деворларнинг блокларга бўлиниш системалари неча хил 
бўлади?
 
3) Ички деворларнинг блокларга бўлиниш системалари неча хил бўлади? 
4) Ташқи деворларнинг горизонтал чоклари нима билан тўлдирилади? 
5) Ташқи деворларнинг вертикал чоклари неча турга бўлинади? 
6) Йирик блокли биноларнинг фазовий устиворлиги ва бикирлиги қандай 
таъминланади? 


168 
 Тавсия этиладиган адабиётлар: 
 
1. Мiralimov М.М. Binо va inshootlar arxitekturasi. Darslik. Toshkent. 
“Arxitektura qurilish integratsiya va innovatsiya Markazi”ning Bosmaxonasi, 2012. – 
184 bet. 
2. 
Mirzayev SH.R., Vaxitov M.M., Me’morchilik: II-ism. Fuqorolik 
binolari. Darslik .Toshkent: “Tafakkur”, 2010. – 256 b.
3. Сербинович П.П. Архитектура гражданских и промышленных зданий. 
Гражданские здания массового строительства. –М.: «Высшая школа», 1975.
-319 с. 
4. 
.
 

Download 9,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish