From Vikipediya Jump to navigationJump to search


Ясси бир қатламли ва кўп қатламли девор орқали иссиқлик узатиш



Download 0,91 Mb.
bet33/46
Sana08.07.2022
Hajmi0,91 Mb.
#756704
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   46
Bog'liq
Термодинамика ва Иссиқлик техникаси. Маруза.

Ясси бир қатламли ва кўп қатламли девор орқали иссиқлик узатиш

Иссиқликни иссиқ муҳитдан совуқ муҳитга улар орасидаги ажратувчи қаттиқ девор орқали узатишга иссиқлик узатиш дейилади.


Саноатнинг исталган соҳасида қўлланиладиган турли иссиқлик алмашинув қурилмаларида иссиқлик ташувчилар ўртасидаги иссиқлик алмашинуви иссиқлик узатиш йўли билан амалга ошади.
Ажратувчи девор иссиқликни яхши ўтказиши лозим бўлса, у иссиқлик ўтказувчанлиги юқори бўлган материалдан тайёрланади. Бошқа ҳолларда, масалан, иссиқлик исрофларини камайтириш лозим бўлса, девор иссиқлик изоляция хоссалари яхши бўлган материалдан тайёрланади.
Иссиқлик узатиш жараёнининг асосий масаласи, бу вақт бирлиги ичида иссиқлик ташувчилар ўртасидаги ажратувчи девор орқали узатиладиган иссиқлик миқдорини аниқлашдир.
Бундан ташқари иссиқлик узатиш жараёнини ўрганишда қуйидаги масалалар ҳам кўриб чиқилади:

  • берилган иссиқлик миқдорига қараб, иссиқлик ташувчилар ўртасидаги деворнинг зарур бўлган юзасини аниқлаш;

  • материални ички температураси максимал йўл қўйилган қийматидан ортмаслиги учун ҳар бир қатлам сиртидаги температурани ҳисоблаш.

Иссиқлик узатиш нихоятда мураккаб жараён бўлиб, унда иссиқлик барча усуллар; иссиқлик ўтказувчанлик, конвекция ва нурланиш билан узатилади.


8.7-расм. Иситувчи муҳитдан иситиладиган муҳитга ясси девор орқали иссиқликнинг узатилиши

Ъақиқатдан ҳам, девор бўлиши муносабати билан иссиқлик узатиш уч жараёндан ташкил топади. Биринчи жараён– иссиқликни конвекция усули билан иссиқ муҳитдан деворга узатилиши. Конвекция хар доим иссиқлик ўтказувчанлик билан бирга, баoзида эса нурланиш билан бирга рўй беради. Икинчи жараён - иссиқликни девордан иссиқлик ўтказувчанлик усули билан узатилиши.


Учинчи жараён-иссиқликни конвекция йўли билан деворнинг иккинчи сиртидан совуқ муҳитга узатилиши.
Қайноқ иссиқлик ташувчидан (иссиқ муҳит) деворга берилган иссиқлик миқдори Ньютон-Рихман формуласидан аниқланади:
(8.38)
бу ерда: -температураси t1 бўлган қайноқ иссиқлик ташувчидан девор сиртига иссиқлик бериш коэффиценти; F- ясси деворнинг юзаси.

Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish