Fo/im блик к. Онуниятлари укиш у сиш демакдир Пулга усталик билан ёндаш инг Танкиддан чучиманг у зингиздаги куркувни енгиш га урганинг м асъулиятни уз зиммангизга олинг у ? К



Download 4,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/118
Sana21.05.2022
Hajmi4,72 Mb.
#606006
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   118
Bog'liq
Bodo Shefer G\'oliblik qonuniyatlari

Хамма вацт, албатта, бир ишни бажариб туриш
шарт, дейишдан йироцмиз.
Ишимиз бошимиздан ошиб- 
тошиб турган булса хам баъзан инсон узини алахситиб, 
бир муддат юмушдан халос булишга эхтиёж сезади. 
Хатто ишга оид нарсани хам уйламасликни хохлаб 
колади. Яъни узи билан узи машгул булади.
Хар биримизда %ам бундай тухтаб олишга мойиллик
сезилиб цолади. Б у эса яна уз-узимизга бахо бериш,
танланган йул, азму-цароримизнинг тугрилигини белги­
лаб олишда жуда %ам асцотади. Ахир, узок, йулга
30


отланган киши %ам вщ т и-вщ т и билан бир тухтаб,
босиб ут ган йулига цараб к^’яди-ку!
Хотиржам палламизда куп нарсаларни кайта-кайта 
текшириб куриш, харакат давомини белгилаб олиш осон 
кечади. Белгиланган муддатлар нисбийлигига эришган- 
лар учун режа янада ахамиятли туюлади. Одамлар билан 
якиндан мулокот килиш, уларнинг ахвол-рухиятини 
билиш имкониятлари кенгаяди. Биз уз оиламиз, ишчи 
жамоамиз билан канчалар куп бирга булсак, шу кадар 
бир-биримизга ишончимиз, хурмат-эътиборимиз, хаёт 
тугрисидаги дунёкарашларимиз такомиллашиб боради. 
Бошкача булиши мутлако тасаввурга сигмайди. Рухий- 
маънавий кУллаш мана шундай мулокотлар негизида 
сезилиб туради ва унинг Урнини хеч нарса босолмайди.
Бугунги кун - бизнинг и м кон ияти м из
Утмишнинг марокли дамларини эслаб ёки келажак­
даги орзуларимиз хакида уйлаб тайёргарлик куриш -
инсонга хос хусусият. Хар холда утмишдан кура келгу- 
сидаги 
хаётимиз 
кандай 
булиши 
бизни 
купрок 
кизиктиради. Пекин бу туйгулар каърига чукуррок назар 
ташласак, биз утмиш-у келажакдан узимизга яраша 
тасалли 
излаётган 
буламиз. 
Узимизни 
овунтириб, 
бугунги кун имкониятларини барбод этамиз. Аслида 
эътибор беринг, чиндан хам бугунги кун биз учун 
ажойиб 
тухфа. 
Унинг 
хар 
лахзасидан 
унумли 
фойдаланиш, самарали фаолият даражасига кутариш биз 
учун улкан зафар, муваффакият келтиради. Ха, асло 
кечаги кун эмас, асло эртанги кун эмас - бугунги кун биз 
учун кадрлидир. Бугунни бой бериш - галабани, 
имкониятни, бойликни, умрни бой бериш демакдир. 
Бизни 
бахтли 
килиши 
мумкин 
булган 
фурсат -
БУГУНдир. Бу хакда минг-минглаб хикмат ва ривоятлар, 
шеъру насихатлар мавжуд.
31


Замонавий латифалардан бирида шундай дейилади: 
“Она кизчаси билан урмонда сайр килишарди. Хар ким 
уз завкига берилиб, бир-бирларидан узоклашиб кетиш- 
ганини сезмай колишади, шу аснода атрофии коронгулик 
босиб, момакалдирок карсиллаб, чакмок чакади. Онаси 
куркиб кетиб, кизчасини чакириб, уни излай бошлайди. 
Карангки, 
киз 
кУркмай 
шодон 
холда 
онасининг 
каршисидан чикади. Онаси хайрон булади. Хар гал 
оловли чакин чакнаса, кизча кийкириб осмонга бокарди.
- Нахотки, чакмокдан кУркмаётган булсанг, - хайрати 
ортиб сурайди она.
-
Йук, 
куркаётганим 
йук. 
Хар 
сафар 
чакмок 
чараклаганида мени фаришталар суратга олишмокда, -
мамнун холда жавоб беради кизча” .
Юкорида сизга булар-булмас хар хил нохушликларга 
парво килманг, дегандик. Ю рагингизга асло якинлаш- 
тирманг уларни. Хеч нарса сизнинг кайфиятингизга 
ёкимсиз таъсир этолмасин. 
"Бугун мен билан нимадир
содир булса, у %ам умримнинг бир ла^зали утмишига
айланади ”,
дея багрикенглик килинг. Вазият устингизда 
хукмронлик килишига йул куйманг. Бенжамин Дизраэли 
бир куни шундай деган экан: “Турли нохушликлар, 
арзимас майда-чуйдалар юраги тор кишилар устидан уз 
хукмини юргизади”.
Агар багри кенг инсон булсангиз, Сизнинг кайфиятин-
гизни унча-мунча нарса узгартиролмайди. Х ар бир
кунингиз хушвакт, баракали утади.
Ривоят килишларича, кадимда кимёгарлар кургошин- 
ни тиллага айлантира олган эканлар. Голиблар, муваф- 
факият эгалари хам кимёгарларга ухшашади: хар бир 
кунда руй бериши мумкин булган хатоларни донолик 
билан тахлил килиб, хулоса чикариб, олтинга тенг 
лахзаларга айлантира оладилар.
32


Хаётда шундай кишилар борки, хар бир нарсанинг 
икки томонни кура биладилар. Улар хар лахзанинг кадр- 
кимматини бахолай оладиган бахтли кишилардир. 
Улар
ёмгир, жала остида цолишса-да, хуштак чалиб ёки
хиргойи килиб шундай холларда з;ам завцланишни урнига
цуя оладилар, нолимайдилар.
Ихтиёрингиздаги кунда сизни шодлантирувчи асослар 
к^п: соппа-согсиз, узгалар к^магисиз юрасиз, турасиз, 
курасиз-эшитасиз, англайсиз, сузлайсиз... Бу руйхатни 
яна давом эттириш мумкин. К,аранг, канчалар бахтли ва 
бой инсонсиз!
Бугунги кун имкониятлари ва неъматлари учун хар 
канча шукрона айтсак, миннатдорчилик изхор килсак 
арзийди.
Голиблар хдр куни уз ахд-ниятларига яраша муносиб 
тухфаларга 
эга 
буладилар. 
Улар 
узгалар 
наздида 
арзимасдек нарсаларга хам акл кузи билан, яъни эътибор 
бериб карайдилар. Узгаларга аён булмаган фойдали 
томонларини аник хис этиб турадилар.
Улар хаётда инсонларга булган очик юз, самимий 
муносабат, 
бегараз 
к^маклари, 
фойдали 
маслахат- 
курсатмалари билан доимо хурматга сазовордирлар.
Куролмаслик, хасад, ичикоралик - буларнинг хамма- 
си бахилликнинг нохуш сифатлари хисобланади. Бу 
сифатлар билан куролланиш хеч качон инсонга бахт 
келтирмайди. Аксинча, низо ва жанжалларга, хатто 
оламшумул галаён, урушларга сабаб булиши мумкин. 
Тарихнинг 
олис 
сахифаларида 
фикримизга 
дал ил 
булувчи хужжатлар, вокеалар тулиб ётибди.
Яшаш санъатини билиш - бу хаётда музаффар ва 
мамнун яшаш омилидир. Голиблар бунинг барча икир- 
чикирларини 
яхши 
билишади. 
Улар 
учун 
керак 
булмайдиган нарсанинг узи йук. Хар бир харакат, 
ходисадан окилона ечим топа олишади.
33

Download 4,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish