Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”. Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr



Download 11,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet323/436
Sana22.02.2022
Hajmi11,09 Mb.
#80408
1   ...   319   320   321   322   323   324   325   326   ...   436
Bog'liq
Конференция - физика-PDFга

“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”. Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.
 
313 
подложками, так и величина начального переохлаждения на границе раздела фаз, непосредственно 
перед погружением подложек в раствор-расплав. 
Литература. 
1. 
Саидов А.С., Кошчанов Э.А., Раззаков А.Ш., Насыров У., Гаимназаров К.Г. Гелиотехника, 
1998, №6, стр. 23-26. 
2. 
Саидов А.С., Раззаков А.Ш., Гаимназаров К.Г. ДАН РУз, 8-9, стр.23-25. 
3. 
Милнс А., Фойхт Д. Гетеропереходы и переходы металл-полупроводник. Москва,Мир,1975.
МДЯ СТРУКТУРАЛАРНИ ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИГА ТУРЛИ ТАШҚИ 
ОМИЛЛАРНИНГ ТАЪСИРИ. 
 
И.И. Марипов
1
.,Х.Ж.Камолхўжаев
2
., Э.Эргашев
2

Гулистон давлат университети ўқитувчиси

Гулистон давлат университети талабаси

Планар техналогия ривожланишида, қаттиқ жисм мироэлектроникасида электрофизик 
жараёнларни ўрганиш кераклигига олиб келди. Бунда яримўтказгич сирт холатида ва диэлектрик-
яримўтказгич чегарасидаги бўлаётган аниқ химоя қоплами яримўтказгич асбоблар параметрларига 
ахамиятли таъсир кўрсатади. Маълумки, кристалл панжарасидаги нуқсонлар яримўтказгич 
тақиқланган сохасида энергетик сатх вужудга келишига олиб келади.
Яримўтказгич сирти ёки яримўтказгич – диэлектрик чегарасини ўзини макронуқсон деб олиш 
мумкин, чунки кристалл панжарисининг потенциал даврийлигини узилиши яримўтказгич 
тақиқланган сохасида энергетик сатхлар хосил бўлишига олиб келади. Шунақа сирт холат вужудга 
келишини биринчи марта Тамма ва Шоклилар томонидан айтилган. Бу вазиятда яримўтказгич сирт 
холатини узилган боғликлар ёки тўйитирилмаган сирт деб қараш мумкин [1]. 
Сиртий холатларини вужудга келиши, сирт қатламда оширилган концетрация нуқсонларни 
(дислокация, киришмавий атомларни тўпланиши ва нуқтавий нуқсонлар) вужудга келтириши 
мумкин. Яримўтказгич сиртида оширилган нуқсонлар концентрацияси бу сохада қуйидагилар 
бўлади, механик таъсир, термодинамик – номувозанатий нуқсонлар ортиқча таъминлочи бўлиб 
хизмат қилади. Бундан ташқари яримўтказгич – диэлектрик ажралиш чегарасида сиртий энергетик 
сатхларни турли табиатлилиги, диэлектрикда яқин етарли локалашган зарядларни уйғонишига 
олиб келиши мумкин. 
N
ss
катталик яримўтказгич сиртий холатларини аниқлашда, уни техналогик ишлови, 
шунингдек диэлектрик хусусиятларида сирт алохида бир соха деб қаралиши керак, 
яримўтказгичнинг хажмдаги параметрлари сиртий параметрларидан фарк қилиши лозим. Юқори 
ишончли ва яриўтказгич асбобларини мустахкам ишлашини таминлаб бериш учун, яримўтказгич 
– диэлектрик ажралиш чегарасида паст натижа 
SS
N
олиш керак, яримўтказгич сохасида 
ахамиятли электрофизик характеристикаларини ўзгартирмаслигига олиб келиши керак. Хозирги 
пайтда яхшироқ ўрганилган 
2
SiO
Si

ажралиш чегараси бўлиб келмоқда, улар учун 
SS
N
қиймати 
2
1
12
9
10
10



см
эВ
га тенг. 
SS
N
катталиги 
Si
дастлабки сиртий ишловига ва оксид қатлам 
олиш технологиясига боғлиқдир. 
Яримўтказгич – диэлектрик ажралиш чегарасида, паст ҳароратда олинидаган 
Si
пассивирловчи сирти, хозирги пайтда паст даражада ўрганилган. Пиролитик ўтирғизилиш йўли 
билан олинган 
2
SiO
ларда хам паст температуралар ишлатилади. Бироқ бу қопламларни 
қўлланилиши яримўтказгич – диэлектрик ажралиш чегарасининг сифатини пасайишига олиб 
келади.. Паст ҳароратли пассивловчи қатлам олиш усулларидан бири, мумкин бўлган кўп 
бирикмалий енгил эрувчи шишадир.



Download 11,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   319   320   321   322   323   324   325   326   ...   436




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish