First Document


купайтириш жадвали (1 дан 5 гача)



Download 372,53 Kb.
bet13/20
Sana24.02.2022
Hajmi372,53 Kb.
#217781
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   20
Bog'liq
БМИ Мирахмедов Жасурбек


Download 372,53 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:

купайтириш жадвали (1 дан 5 гача)









<
1 23 45
1 1 2 3

12
4 16
5















ячейка 1 ячейка 2 ячейка 3
ячейка 4 ячейка 5 ячейка 6
















икки сатрни эгалловчи ячейка икки устунни эгалловчи ячейка
ячейка 3 ячейка 4
ячейка 5 ячейка 6 ячейка 7


жадвал мисоли

































талабалар руйхатини
буйи
ёши
Афандиев 175 21
Насриддинов 170 23
Хамидов 169 19
Каримова 171 20
Смирнов 169 22

ва ТЕХТ к “blue”>

сайт фреймлар билан




Бу ерда биз, ва сахифа сарлавхасининг тегини курсатдик. Буни фреймларда акс эттирилажак стандартлар талаб килади, (жуда булмаса сахифалар учун). Бу шарт эмас; бундай холатда доимо, фреймлар йигиндисининг сарлавхаси акс этади.
Энди мундарижа сахифасини (файл fscontents html) куриб чикамиз:

мундарижа


сайт фреймлар билан




сахифа 1 (2,3)


бу Web—сайтимизнинг биринчи (иккинчи, учинчи) сахифаси. < /p>

Энди фреймлар тупламини аникловчи браузердаги Fourthr.s. html Web- сахифасини очинг. Натижа куйидаги 3 - расмда курсатилган

Сайт (

)реймлар билан

  1. - сахифа

  2. - сахифа

  3. - сахифа

1- сахифа Web- сайтимизнинг биринчи сахифаси



  1. - расм. Фреймлар туплами

Экранда сичкончани харакатга келтириб размерларини узгартириш мумкин булган, уч кисмга ажратилган калин кулранг чизик куринади. Агар чап фреймдаги у ёки бу гипералока буйича сичкончани чикиллатсак, мос сахифа кийматлари унг томондаги энг катта фреймда акс этади. Мана шу ерда фреймларнинг мухим афзаллиги билинади: браузернинг алохида дарчалари каби алохида фреймлар билан бошкариш мумкин. Шу билан бирга, фрейм-Web сахифагизнинг бир кисми саналади.
Юкорида таъкидлаганимиздек, браузер дарчаси бир нечта (3,4 гача) фреймларга булинади. Бу бундай ажратиш параметрларини таърифлайдиган махсус Web-сахифалар ёрдамида бажарилади. У фреймлар туплами, браузернинг алохида дарчалари эса, фреймлар дейилади, [45].
Фреймлар тупламининг асосий атрибут (параметр)ларини куриб чикамиз. Фреймлар туплами жуфт теглар ва ёрдами билан таърифланади. Бу жуфт теглар ва теглар урнида ишлатилади.
=“{Чегара кадинлиги}”][BORDERCOLOR=“{Чегара ранги}”][FRAMEBORDER = “yes|no| 0”][FRAMESPAKING=”{фреймлараро масофа}”]>
<|FRAMESET>
ROWS ва COLS атрибут (параметр)лари Web-сахифаларни фреймларга булинишини (ажратиш) аниклайди.
Атрибут ROWS сатрларга ажратишни курсатади. Яъни, фреймлар туплами сахифаси оралиги чегара билан таксимланган икки сатрга (умуман чегарани олиб ташлаш мумкин), булимлари куйида бу атрибут формати келтирилган.
ROWS к “{размернинг абсолют киймати}”[{размернинг нисбий киймати}%]*"
Абсолют киймат пикселдаги сатр баландлигини нисбий киймат-браузер дарчаси баландлигини (фоизларда), билдиради, бу холда «%» белгисини куйиш зарур. «*» белгиси колган барча ораликларни сатр остига жойлаштириш кераклигини курсатади ва доим тупламдаги охирги фрейм размерини курсатиб туриит учун ишлатилади.
Мисол: ROWS к «100, 20%» *"
Атрибут COLS хам фреймлар размерини аниклайди, (бу сафар мавжуд устунлар хилини). У худди ROWSra ухтттаттт форматга эга, шунинг учун биз, уни бу ерда куриб чикмаймиз.
Атрибут BORDER фреймлар уртасидаги чегара калинлигини пикселларда курсатади.
Атрибут BORDERCOLOR фреймлараро чегара рангини беради. Индамаслик буйича чегара кулранг булади.
Атрибут FRAMEBORDER фреймлараро чегара курсатувини ёкиш ёки учириш учун имкон беради. У Netscape ва Internet Explorer томонидан харча кувватланади. Netscape чегара курсатувини ёкиш учун yes ва учириш учун эса no кийматларини узига олади. Internet Explorer хам шу каби 1 ва 0 кийматларини бераолади. Индамаслик буйича чегара курсатиб турилади.
Атрибут FRAMESPAKING фреймлараро масофани беришга ёрдам беради, (пикселларда).
Фреймлар туплами контейнер булиб, унда барча фреймлар таърифи (таснифи) сакланади. Лекин, фреймлар туплами бошка фреймлар тупламини уз ичига олиши мумкин. Шундай фреймларни тахланган фреймлар туплами, дейилади. Бу мураккаб фреймлар структураси яратишдаги ягона услуб хисобланади, ахир алохида фреймлар туплами факат фрейм-сатр ёки фрейм- устунларни узида саклаши мумкин. Фреймларнинг узлари эса, бошка тег ёрдами билан таърифланиши мумкин.
Тег
Алохида туплам фреймлари теги билан таърифланади. Бу ёлгиз тег. У жуфт теглар ва ичида жойлашган булиши зарур.
Тег куйидаги атрибутларга эга:

Фреймда акс этажак сахифа адреси атрибут SRCда берилади.
Атрибут NAME фреймнинг ноёб номини беради. У кейинчалик тег нинг TARGET атрибутида ишлатилади. Атрибут NAME тушириб колдирилганда фрейм номсиз колади.
Атрибутлар MARGINWIDTH ва MARGINHEIGHT фрейм чегараси билан ундаги нарсалар (кийматлар) уртасидаги масофани мос равишда горизонтал ва вертикал буйича урнатади. Бу киймат пакселда берилади. Минимал киймат бирга (1) тенг. Индамаслик буйича конкрет вокеага нисбатан тугри келадиган кийматни браузернинг узи танлайди.
Атрибут SCROLLING фрейм айлантириш тасмаси акс этишини ман килади ёки рухсат беради. Auto киймати нарсалар фреймга сигмаган холдагина уларни акс эттириб беради, (индамаслик буйича). Yes киймати айлантириш тасмасини хохлаган вактда акс эттириб беради; no киймати эса уларни бутунлай учиради.
Атрибут NORESIZE фрейм размерларини узгартириш имкониятини учиради.
Атрибутлар FRAMEBORDER ва BORDERCOLOR тегининг бир номли атрибутлари каби ишлайди.
Гипералоканинг янги имкониятлари
Бу ерда биз, фреймларни кувватлаш учун мулжалланган махсус
тегининг атрибутини куриб чикамиз. Бу атрибут-TARGET
TARGET к «{фрейм номи}» /-self /-parent /top/ /-blank”
Маълум булдики, бу атрибут киймати тегининг NAME атрибутида курсатилган фрейм номи булиши мумкин, худди шундай захирадаги кайси бир киймат хам булиши эхтимолдан холи эмас. Биринчиси билан хаммаси оддий: гипералоканинг NREF атрибутида курсатилган адресдаги Web-сахифа курсатилган фреймда акс этади. Барча захирага олинган кийматлар 3 - жадвалда куриб чикилган.


TARGET атрибутининг захирага олинган кийматлари



киймат

Таъриф

-self
-parent
-top
-blank

Сахифа гипербогланиш жойлашган фреймда акс этади.
Cахифа жорий фреймга нисбатан хисобланган дарчада акс этади. Бизнинг холатда-браузер дарчасида-( фреймлар туплами йук булган).
Сахифа дарча ва фреймлар иерархиясини юкори даражасидаги дарчада акс этади. Бизнинг холатда-браузер дарчасида (олдинги холат каби).
Сахифа браузернинг янги дарчасида акс этади.


1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish