Ферментлар



Download 1,3 Mb.
bet6/8
Sana22.02.2022
Hajmi1,3 Mb.
#88796
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1403873509 48257

Фермент

Субстрат

Оптимум рН

пепсин

Тухум альбумини

1,5

α-амилаза (солод)

Крахмал

4,5

Плазманинг кислотали фосфатазаси

2-глицерофосфат

4,5-5,0

α-глюкозидаза

α-метилглюкозид

5,4

Уреаза

Мочевина

6,4-6,9

Трипсин

Оқсиллар

7,8

Панкреатик α-амилаза

Крахмал

6,7-7,2

Карбоксипептидаза А

Ҳар хил субстратлар

7,5

Плазманинг ишқорий фосфатазаси

2-глицерофосфат

9-10

Аргиназа

аргинин

9,5-9,9




Фермент активлигига температуранинг таъсири.


Кимёвий реакциялар тезлигига температура таъсири ҳақидаги Вант-Гофф қонуни фақат маълум температура оралигида ферментатив реакцияларга ҳам тегишли. Температура 40-50оС дан ортиши билан ферментларнинг активлиги денатурация туфайли йўқолади. Бундан келиб чиқадики, ферментатив реакциялар учун температура оптимуми мавжуд. Лекин айрим термофил бактерияларнинг ферментлари 100оС да ҳам активлигини йўқотмайди.

Кооператив эффектлар ва регулятор ферментлар.


Битта актив марказли ферментлар одатда Михаэлис кинетикаси бўйича ишлайди. v нинг S га боглиқлик графиги гипербола шаклига эга. Бир неча актив марказли ферментлар муайян таъсир этиш кинетикасига эга эмас.
Агар ҳар хил суббирликлардаги актив марказлар кинетик мустақил ҳолатда бўлса v нинг S га боғлиқлик графиги гипербола шаклига эга бўлади; агар актив марказлар ўзаро таъсирлашган ҳолатда бўлса (улар кооператив ишлайди) график сигмоидал шалда бўлади. Бундай ишлаш тури ҳужайра ичидаги муҳим регулятор функцияларини бажарувчи бир қатор олигомер (кўп функционал) ферментларда кузатилади.
Регулятор ферментларнинг активлиги маълум метаболитлар билан қайтар равишда ингибирланади ёки стимулланади. Бундай метаболитлар аллостерик эффекторлар дейилади. Аллостерик эффекторлар одатда субстрат ёки реакция маҳсулоти билан структуравий ўхшашликка эга эмас, балки регулятор марказлари деб аталадиган махсус қисмлари билан бирикади. Аллостерик эффекторлар активлиги ингибирланадиган ёки стимулланадиган (модулланадиган) ферментлар аллостерик ферментлар дейилади (Ж.Моно).
Айрим ферментларнинг таъсир механизми.

Download 1,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish