Фарғона политехника институти



Download 1,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/92
Sana24.02.2022
Hajmi1,36 Mb.
#198142
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   92
Bog'liq
kasbij talim metodikasi

Ахборот технологияси - объект, жараён ёки ходисанинг холаги хакида янги сифат 
ахбороти олиш учун маълумотлар йигиш, ишлов бериш ва узатишнинг восита ва 
услубларининг жамланмасидан фойдаланадиган жараёндир. 
Телекоммуникация-компьютер тармоклари ва замонавий техник алока воситалари 
негизида маълумотларни масофадан узатишдир. 
Замонавий ахборот технологияси компьютер техникаси ва алока. воситалари 
сохасидаги 
ютукларга 
таянади. 
Хозирда
компьютер 
техникаси 
ва 
ахборот 
технологияларининг гуркираб ривожланиши турли хил ахборотдан самарали фойдаланишга 
каратилган ахборот жамиятининг ривожланишига туртки булди. Бу жамиятда купчилик 
ишловчилар ахборот, унинг олий шақли булмиш билимларни ишлаб чикиш, сақлаш, ишлов 
бериш ва амалга ошириш билан банд буладилар. Ахборот жамиятида компьютерлаштириш 
жараёни одамларга ишончли ахборот манбааларидан фойдаланиш, ишлаб чикариш ва 
ижтимоий сохаларда ахборотга ишлов беришни автоматлаштиришнинг юкори даражасини 
таъминлашга имкон беради. Бу жамиятда нафакат ишлаб чикариш, балки бутун турмуш 
тарзи, кадриятлар тизими хам узгаради. Жами фаолият махсулотларни ишлаб чикариш ва 
истеъмол этишга йунаптирилган саноат жамиятига нисбатан ахборот жамиятида тафаккур, 
билимлар ишлаб чикарилади ва истеъмол этиладики, бу холатлар ақлий мехнат улушининг 
ошишига олиб келади. Хар бир инсондан ижодиётга кобилият талаб этиладики, натижада 
билимларга булган эхтиёж янада ошади. Ушбу жамиятнинг моддий ва технологик негизини 
компьютер 
техникаси 
ва 
компьютер 
тармоклари, 
ахборот 
технологиялари, 
телекоммуникация алокапари асосидаги турли хил тизимлар ташкил этади. Жамиятни 
ахборотлаштириш жараёнида энг мухим гушунчалардан бири ахборот захлралари 
хисобланади. Ахборот заҳиралари-алохида хужжатлар, ахборот тизимлари, яъни кутубхона, 
архив, фонд, маълумотлар банклари, шунингдек (юшка ахборот тизимларидаги хужжатлар 
тупламидир. 
Хозирда мультимедиа деган суз кундалик фаолиятимизда жуда куп ишлатилмокда. 
Таълимда мультимедиа технологиясини тадбик этиш учун дастлаб, "Мультимедиа нима 
узи?" деган саволга жавоб берайлик. Мультимедиа- тасвирли маълумотлар билан ишлашга 
кодир булган восита хисобланади. «Мультимедиа» сузи лотинча «медиа» сузидан олинган 
булиб, «маълумот ташувчи восита» деган маънони англатади. Мультимедиали 
коммпьютерлар суз, мусика ва бошка овозли маълумотлар, видео маълумотларни кабул 
килади ва улар устида ишлайди. Мультимедиа тушунчаси хаётимизга 90-йилларнинг 
бошларида кириб келди. Купгина мутахассислар бу атамани турли хил изоҳламокдалар. 
Уларнинг фикрларини умумлаштириб мултимедиага шундай таъриф бериш мумкин: 

Download 1,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish