Фарғона политехника институти қурилиш» факультети ««бино ва иншоотлар қурилиши»



Download 18,39 Mb.
bet114/156
Sana21.07.2022
Hajmi18,39 Mb.
#834895
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   156
Bog'liq
2020 1 семестр Компютер дастурлари асосида қурилиш мажмуаси

Зўриқишлар ишоралари қоидаси
N- ўқ бўйлаб зўриқиш. Мусбат ишораси чўзилишга мос келади.
Мкр- X1 ўққа нисбатан буровчи момент. Агар стержен учидаги кесимга X1 ўқи учидан қаралганда, момент ҳаракати соат стрелкаси йўналишига қарама - қарши бўлса, унда мусбат ишорага эга бўлади.
Му - Y1 ўққа нисбатан эгувчи момент. Агар стержен учидаги кесимга Y1 ўқи учидан қаралганда, момент ҳаракати соат стрелкаси йўналишига қарама - қарши бўлса, унда мусбат ишорали дейилади.
Mz - Z1 ўқ йўналишга нисбатан эгувчи момент. Агар стержен учидаги кесимга Z1 ўқи учидан қаралганда, момент ҳаракати соат стрелкаси йўналишига қарама - қарши бўлса, унда мусбат ишорали деб қабул қилинади.
Барча конструктив элементларни ҳисоблаш натижаларини ўқишдаги ишоралар қоидаси иловалларнинг 3 – 9 - жадвалларида келтирилган.
10- амалий машғулот:
Металл миноранинг геометрик схемасини яратиш хамда елементларига бикрлик кўрсаткичларини киритиш


Режа:

  1. Кўпқаватли турар жой биноси моделини фазовий ҳолатда яратиш.

  2. Пойдевор деворлари устидаги қаватлараро ораёпмани яратиш.

  3. Колонна остидаги плиталарни яратиш.



Қарши шахридаги кўп қаватли турар жой биноси ҳисобини бажариш учун бошланғич маълумотлар:
1-расм ва 2-расмларда каркас схемаси кўрсатилган. Замин қойишқоқлик коэффициенти С1z=1500 т/м3билан эластик заминда жойлашган йиғма пойдеворли бинонинг фазовий каркаси. Рама материали – В25 темир бетон.
Юклар:

  • Юкланиш 1–Конструкция элементларининг ҳусусий оғирликлари ва улар чекли элементлар характеристикси бўйича автоматик равишда қўйилади;

  • Юкланиш 2– Қаватлараро ораёпма плиталардан тушадиган юклар. Қиймати р=340 кг/м2бўлган текис тақсимланган доимий юклар юк кўтарувчи ригелларга қўйилган.

  • Юкланиш 3– Ғишт ва пардадеворлардан тушадиган юклар. Қиймати р=2260 кг/м2 (0.38x3.3x1x1800= 2260 кг/м2) бўлган текис тақсимланган доимий юк ригелларга қўйилган.

  • Юкланиш 4– Зиналардан тушадиган юклар. Бу юкланишда интерсивлиги p=432 кг/м2 (0.18x1x1x2400= 432 кг/м2) бўлган доимий текис тақсимланган юклар зина тиралган ригелларга қўйилади.
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish