Фан/модуль коди Меиь укув йили


IV. Лаборатория ишлари буйича курсатма ва тавсиялар



Download 375,51 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/11
Sana16.03.2022
Hajmi375,51 Kb.
#495982
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
2.06-Материалшунослик (2)

IV. Лаборатория ишлари буйича курсатма ва тавсиялар
Лаборатория ишлари учун тавсия этиладиган мавзулар
1. Металларнинг кристалланиш жараёнини урганиш.Тузнинг (кургошин, 
нитрий, калий, бихромат, ош тузининг) туйинган эритмаси олиниб, шиша 
пластинкага бир неча томчи томизилиб, микраскопда тузнинг кристалланиши 
кузатилади. Уларнинг шакли дафтарга чизилади ва урганилади.
2. Металларнинг каттиклигини Бринелл усулида аникдаш. ТШ - 2М типидаги 
Бринелл улчов асбоби таглигига тайёрланганланган ва тайёрланган намуна 
комплекта куйилиб, маълум усул билан шарчани намунага ботирилади. 
Кучланиш олингандан кейин лупа ёрдамида шарча изининг диаметрис 
аникланади ва Бринелл бойича каттиклик формуласи оркали хисоблаб 
топилади. Топилган натижани жадвал билан таккослаб курилади
3. Металларнинг каттиклигини Роквелл усулида аниклаш ТК - 2М мар кали 
Роквелл улчов асбобида текширилаётган материалларнинг тахминий 
каттиклигига караб учлик танланиб, намуна асбоб стулчасига куйилади ва 
маълум усулда улчанади. (АБС)шкала буйича каттиклик натижалари кайд 
килиниб, жадвалга ёзилади.
4. Материалларнинг зарбий ковушкоклигини улчаш. 
Штангенцеркул 
ёрдамида намуна параметрлари улчаниб, (аниклиги 1 ммгача) намуна махсус 
столчага урнатилади, копер 0 га келтириб куйилади. Намуна синаш билан


бурчак киймати аниютаниб бажарилган иш топилади. Кейин намуна зарбий 
ковушкоклигини тоблаш харорати аникланади

Металларнинг 
мустахлиги 
чегарасини 
чузиш 
оркали 
урганиш 
Металларнинг мустахлиги чегарасини чузиш оркали урганиш. Металларнинг 
чузишдаги мустахкамлигини синаш учун Давлат стандарта 1497-84 га кура 
материалга караб маълум улчамда махсус 
намуна тайёрланади. Намуна 
синаш машинасининг кискичлари оркасига махкамланиб, юргизилиб аста- 
секин ортиб борувчи куч ёрдамида намунанинг чузилишида деформасия эгри 
чизиги олинади ва кучлар белгилаб борилади. Белгиланган кучлар ёрдамида 
шу деталнинг пропарсионаллик, окувчанлик ва чузилишдаги мустахкамлик 
чегаралари аникланади. Кейин узилган намуна штангесиеркул ёрдамида 
улчаниб формула ёрдамида нисбий усайиш хамда нисбий кискариш 
топилади.
6. Металларнинг ички тузилишини “Макроанализ” усулида урганиш. 
Металларнинг синик юзаларини куз ва лупалар ёрдамида текширилади. Кейин 
маълум усуллар билан металлардаги ликвасия ходисаси аникланади.
7. “Микрошлиф” тайёрлаш ва металлографик микроскоп тузилишини 
урганиш. Талабалар микрошлиф тайёрлаш методикасини урганиб, 
тайёрлайди. Кейин металлографик микраскопнинг Тузилишини, ишлаш 
принципини урганиб тайёрланган мирошлифни микроскопга куйиб, ички 
тузилишини урганиш методикаси билан танишади ва хисобот ёзади.
8. Пулатларнинг 
ички тузилишини 
микроскоп 
ёрдамида урганиш 
(микроанализ) 
Тайёрланган 
микрошлифларни 
микроскопга 
куйиб 
(катталаштириш ихтиёрий танланади), пулат маркасини улчанади ва каттик 
карбюризаторда 920* температурада 1 соат давомида цементитланади
биринчи 
одций 
термик ишлов 
берилади. 
Сху тарзда намунадан 
микрошлифлар ва Роквел буйича катгиклиги текширилади. Цементитланган 
ва цементитланмаган пулат намуналарнинг структуралари хамда катгиклиги 
орасида узгаришлар урганилади ва хулоса чикарилади.
9.Чуянларнинг 
ички 
тузилишини 
микроскоп 
ёрдамида 
урганиш 
(микроанализ). 
Тайёрланган 
микрошлифларни 
микроскопга 
куйиб 
(катталаштириш ихтиёрий танланади), чуяннинг маркасини улчанади ва 
каттик карбюризаторда 920* температурада 1 соат давомида цементитланади, 
биринчи одций термик ишлов берилади. Сху тарзда намунадан микрошлифлар 
ва 
Роквел 
буйича 
катгиклиги 
текширилади. 
Цементитланган 
ва 
цементитланмаган чуян намуналарнинг структуралари хамда каттикдиги 
орасида узгаришлар урганилади ва хулоса чикарилади.
10 Металлографик микроскопнинг тузилишини ва микрошлифлар 
тайёрлашни урганиш. Металлографик микроскоп (МИМ-7) нинг тузилишини,


у билан ишлаш усулларини урганиш, пулатларнинг макраскопик анализини
урганиш ва микрошлифлар тайёрлаш техникаси билан танишиш.
11.Тикувчилик материалшунослиги хакида умумий маълумот.
12.Тикувчилик материаллари ва газламаларнинг ривожланиш тарихи.
13.Материалларга ёки тукимачилик махсулотлари
]4.Толалар ва улардан ишлаб чикариладиган хар хил газламалар.
15 .Г азламаларнинг классификатсияланиши.
16.Табиий толали газламалар.
17Дайвонлардан олинган газламалар.
18.Усимликлардан олинган газламаларнинг классификатсияланиши.
19.Кимёвий толали газламалар.

Download 375,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish