Фанидан маърузалар матни



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/162
Sana23.02.2022
Hajmi1,81 Mb.
#168283
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   162
Bog'liq
makroiqtisodiyot

MPC = -----------100
Δ Yd 
Бу ерда: MPC (marginal propensity to consume) – истеъмолга чегараланган мойиллик. 
Юқорида келтирилган 4-жадвал маълумотларига кўра ихтиёрдаги даромад 410 
ш.б.дан 430 ш.б.кача ошган ҳолатда МРСни ҳисоблаймиз. 
Δ С =420 - 405 =15; Δ Yd =430 - 410 = 20;
МРС = (15/20) 100=75%;
Бу шуни билдирадики, даромад 100 % га (ёки бир бирликка) ўзгарганда истеъмол 
75 % (ёки 0,75)га ўзгаради. 
Жамғаришдаги ўзгаришнинг ихтиёрдаги даромад ўзгаришдаги улуши 
жамғаришга чегараланган мойиллик дейилади. 
Δ S
МРS = ------------100 
Δ Yd 
Бу ерда: MPS (marginal propensity to saving) – жамғаришга ўртача 
мойиллик.Юқорида келтирилган мисолда: 
Δ Yd = 430 - 410 = 20 Δ S = 10 - 5 = 5
МРS = (5/20) 100 = 25%;
Шундай қилиб, истеъмолга чегараланган мойиллик 0,75 ни ташкил этган бўлса, 
жамғармага чегараланган мойиллик 0,25 ни ташкил этади. Даромаднинг ўсган қисми 
ёки истеъмолга, ёки жамғармага сарфланади. Шу сабабга кўра истеъмол ва 
*
Кейнс Дж.М. Общая теория занятости, процента и денег. М.,1978. С.157. 


жамғаришга ўртача мойиллик кўрсаткичлари йиғиндиси 100%га ёки коэффициент 
кўринишида 1га тенг бўлади.
МРС + МРS =100% ёки 1. 
МРС ва МРS анча барқарор кўрсаткичлар бўлиб, жуда секин ўзгаришга 
учрайдилар. 
 
3. Инвестицияларнинг моҳияти, графиги ва функцияси. 
ЯИМнинг иккинчи компоненти бўлган инвестицияларга тўхталиб ўтамиз. 
Инвестициялар ёки капитал қўйилмалар – бу, ҳали буюмлашмаган, лекин ишлаб 
чиқариш воситаларига қўйилган капиталдир. Ўзининг молиявий шаклига кўра, улар 
фойда олиш мақсадида хўжалик фаолиятига қўйилган активлар ҳисобланса, 
иқтисодий моҳиятига кўра инвестициялар янги корхоналар қуриш, узоқ муддат 
хизмат кўрсатувчи машина ва асбоб-ускуналарни якуний сотиб олишга ҳамда шу 
билан боғлиқ бўлган айланма капиталнинг ўзгаришига кетган харажатлардир. 
Шунингдек инвестицилар таркибига уй-жой қурилишига кетган харажатлар ҳам 
киритилади.
Инвестицияларнинг турли гуруҳлаш мумкин. Макроиқтисодий таҳлилда энг кўп 
дуч келинадиган гуруҳлашда инвестициялар инвестициялаш объектига кўра уч турга 
бўлинади. 
1. Ишлаб чиқариш инвестициялари
2. Товар-моддий заҳираларига инвестиция; 
3. Уй-жой қурилишига инвестиция. 
Макроиқтисодий таҳлилда инвестициялар динамикасини белгиловчи омил 
сифатида реал фоиз ставкаси қаралади. Реал фоиз ставкаси ортиши билан 
инвестициялар ҳажми камайишини кузатишимиз мумкин. Чунки инвесторлар учун 
қарз баҳоси ортиб, улар кўрсатадиган фойда нормасини пасайтириб қўяди. 
Автоном инвестицияларнинг графиги инвестициялар ҳажми фоиз ставкаси 
динамикасига тескари пропорционал тарзда ўзгаришини кўрсатади.
Автоном инвстиция функцияси қуйидаги кўринишга эга: 
I = е - dR
Бу ерда: I – автоном инвестиция харажатлари; 
e – фоиз ставкаси 0 га тенг тўлгандаги инвестиция харажатларининг максимал 
ҳажми. У ташқи иқтисодий омиллар, ресурс имкониятлдари, ер, фойдали қазилма 
бойликлари ва бошқалар билан белгиланади; 
R – реал фоиз ставкаси


d – инвестицияларнинг реал фоиз ставкаси динамикаси ўзгаришга 
таъсирчанлигини миқдорий белгиловчи эмпирик коэффициент. 
Графикдан е нуқтаси шуни билдирадики, банклар нолга тенг фоиз ставкаси 
билан кредит берганларида ҳамда уларнинг кредит ресурслари чексиз 




0 e I

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish